Обавештења о бановањима
4 posters
Страна 1 of 1
Обавештења о бановањима
Ја се залажем за слободу мисли и говора. А то је гарантовано и уставом.
Члан ће бити банован само у једном једином случају: ако врши криминалну активност.
А под криминалном активношћу подразумевам и одвратну паролу: "Нож, жица Сребреница"
Или било које друго глорификовање злочина.
Корисник ће бити банован само у есктремној ситуацији када прекрши Кривични законик Републике Србије (растурање порнографије, угрожавање приватне својине, сајбер криминал, пропагирање тероризма и слично)
Бели Вид
Re: Обавештења о бановањима
Нажалост морао сам да банујем корисника "Лео I Магнус."
Али позивам га да се одмах региструје под другим псеудонимом.
Већ постоји један "Лео Магнус" на форуму који се раније регистровао.
Ја немам намеру да истражујем да ли је то један исти човек па ме намерно зај**** или један другог заје****ју, једноставно нико не може да користи већ заузете псеудониме, што се мене тиче може неко да има и 100 псеудонима (нећу проверавати И.П. адресе) али различитих.
Не може: Бели I Вид
Не може: Beli Vid
Не може: Сунце 2 Јарко
Не може: Sunce Jarko
и слично.
То се зове плагијат.
А плагијат је врста крађе ауторских права што спада у криминалну активност.
Али позивам га да се одмах региструје под другим псеудонимом.
Већ постоји један "Лео Магнус" на форуму који се раније регистровао.
Ја немам намеру да истражујем да ли је то један исти човек па ме намерно зај**** или један другог заје****ју, једноставно нико не може да користи већ заузете псеудониме, што се мене тиче може неко да има и 100 псеудонима (нећу проверавати И.П. адресе) али различитих.
Не може: Бели I Вид
Не може: Beli Vid
Не може: Сунце 2 Јарко
Не може: Sunce Jarko
и слично.
То се зове плагијат.
А плагијат је врста крађе ауторских права што спада у криминалну активност.
Re: Обавештења о бановањима
Православни оци Запада
Свети Лав Велики - Leo Magnus
О животу светога Лава I, епископа града Рима, имамо врло мало поузданих података. Несхватљива је чињеница да на Западу дуго није постојао никакав живопис овог великог светитеља и пастира Цркве православне.
Породица св. Лава потиче из Тоскане, па се у складу с тим она сматрала местом његовог рођења. Међутим, светитељ у једном свом писму Рим назива својом „домовином“; тако да је место његовог рођења за сада једноставно нерешив проблем. Није нам познат ни датум његовог рођења, предпоставља се да је у питању последња деценија четвртог столећа.
Зна се да је био веома угледна и утицајна личност у црквеном, али и јавном животу Рима. Био је ђакон и теолошки саветник папе Сикста III (432. - 440.), кога ће наследити на епископској катедри; такође и саветник на двору цара Валентинијана II.
У пролеће 440. године, Лав бива послан у Галију у чисто политичкој мисији измирења, поводом сукоба римских генерала Аеција и Албина. Баш за време ове мисије, тачније 19. августа 440, умире папа Сикст. Римски хришћани, заједно са клиром, једнодушно су изабрали св. Лава за његовог наследника. По повратку из Галије архиђакон Лав је хиротонисан 29. септембра 440. године.
ИСТОРИЈСКЕ ПРИЛИКЕ
Не треба заборавити да је св. Лав живео у једном веома бурном периоду у историји цивилизације, стари свет се рушио а нови рађао. Запад је био преплављен варварима, који су пред собом уништавали све културне вредности римског света; а византијски Исток је био малаксао од непрестаних веома жучних богословских расправа, јереси попут аријанства, несторијанства, аполинаријевства и читав низ других хетеродоксалних учења претиле су не само јединству Цркве, него и чистоти хришћанске вере од апостола предане.
А када се на историјску сцену појавио архимандрит једног цариградског манастира, Евтихије, „човек ограничена ума“ (како га је називао о. Јустин Ћелијски), ширећи учење монофизитско, које је порицало људску природу у Христу, а самим тим порицало и искупитељску улогу Христа-Бога и Човека, папа Лав, као један од најмоћнијих људи тога доба, схвата своју улогу и постаје „стуб и тврђава“ истините вере. Године 449. светитељ пише посланицу цариградском патријарху Флавијану, у којој на потпуно јасан начин исповеда православну веру у богочовечанску Личност Исуса Христа. Ова посланица (Epistola dogmatica) ће касније пресудно утицати на формулисање догматских истина на Четвртом Васељенском сабору у Халкидону 451. године.
СУСРЕТ СВ. ЛАВА
И АТИЛЕ ХУНСКОГ
Папа Лав је у великој мери утицао на повлачење варвара из Италије. Наиме, Атила, кнез Хуна, назван „бич Божји“, провалио је у Италију почетком 452. године и кренуо да заузме Рим. Цар Валентинијан II је на преговоре са Атилом послао три своја најугледнија сарадника, међу којима је свакако био и папа Лав. Цареви посланици се сусретоше са вођом Хуна у Мантови, негде у јесен 452. године. Преговори су успели и Атила је напустио Италију.
Хагиографско предање православне Цркве чува врло сликовит опис сусрета светитеља са Атилом и његове одлуке да се повуче. У житију св. Лава су записане следеће речи: „А када Атилини доглавници и војводе, зачуђени његовом необичном и брзом променом од гнева на кротост, питаху Атилу, зашто се уплашио и послушао једног римског човека који је без оружија изашао пред њега, те се повукао из Италије, остављајући у њој толико блага, Атила им одговори: Зар ви не видесте што ја видех? Јер ја видех два ангеловидна мужа (свете врховне апостоле Петра и Павла), који стајаху поред папе, са исуканим мачевима, и смрћу ми прећаху, ако не послушам архијереја Божијег“.
ЛИЧНОСТ СВ. ЛАВА
Св. Лав је прозван Велики управо због тога што је његова архипастирска делатност била веома значајна за јединство Цркве. Он је као „пастир добри“ бринуо о повереному стаду сматрајући да сваки човек заслужује утеху и љубав уколико је човек, јер је у свим људима једна те иста природа. У складу с тим св. Лав је учио да треба љубити (волети) све људе и тако се уподобити Богу.
О РУКОПОЛОЖЕЊУ
Живопис светог Лава Великог доноси и једну дидактичку епизоду о предострожности или укору у случају нехатног односа према хиротонији (рукоположењу) кандидата у презвитерски или епископски чин: „Пошто пресвети папа Лав зађе у дубоку старост, и приближи се својој кончини, он би обавештен да су му греси опроштени. Јер је четрдесет дана провео у посту и молитви на гробу светог апостола Петра, молећи светог апостола да умоли Бога да му грехе опрости. И пошто се наврши четрдесет дана, јави му се свети апостол Петар, и рече: Молих за тебе, и опроштени су ти сви греси осим грехова у рукополагању свештеника, јер ћеш о томе одговарати да ли си по закону и достојне рукополагао, или ниси“, у наставку свети хагиограф Јустин наводи да „после овог обавештења свети Лав удвостручи своје молитве, пошћење и милостиње, скрушеним срцем вапијући, док не би извештен да су му и ти греси опроштени“. Нису велики учитељи Цркве, попут св. Јован Златоустог, св. Григорија Богослова, св. Амвросија Миланског, и др. узалуд тражили од оних који се рукополажу искуство не само у побожности, већ и у учености, тј. књишкој мудрости и философији, првенствено због пораста опасности од јеретичког учења које каља чисту веру хришћанску. Међутим, грех олаког рукоположења је, поред многих примера из историје Цркве и упозорења светих Отаца, данас веома актуелан и као никада до сада слаби и онако пољуљану веру народа. Тако да нам се речи св. Јована Златоустог: „...рукополажу незналице за свештенике (и епископе) и поверавају им надзор над имањем за које је Син Божији платио Својом крвљу! Ми извргавамо руглу само свештенство тиме што га предајемо у руке неискусним људима“, чине невероватно савременим; и св. Јероним Стридонски је оштро критиковао овај преступ; говорећи о његовим последицама он наводи: „необразовани и припрости свештеници сматрају себе за свете јер они сами ништа не знају“.
КОНЧИНА СВЕТИТЕЉА
Последње године светитељевог живота историја слабо познаје. Узрок томе је вероватно његово повлачење из света пред крај живота да би се у блаженој исихији (тишини) припремио себе за сусрет са Сладчајшим Господом коме је служио читавог живота. Као датум упокојење обично се узима 10. октобар 461. године; убрзо након смрти народ је почео да га поштује као светог, и на Истоку, и на Западу. Његове свете мошти данас почивају у Ватиканској саборној цркви светог апостола Петра у Риму. Православна Црква његов помен слави 18. фебруара.
Свети Лав Велики - Leo Magnus
О животу светога Лава I, епископа града Рима, имамо врло мало поузданих података. Несхватљива је чињеница да на Западу дуго није постојао никакав живопис овог великог светитеља и пастира Цркве православне.
Породица св. Лава потиче из Тоскане, па се у складу с тим она сматрала местом његовог рођења. Међутим, светитељ у једном свом писму Рим назива својом „домовином“; тако да је место његовог рођења за сада једноставно нерешив проблем. Није нам познат ни датум његовог рођења, предпоставља се да је у питању последња деценија четвртог столећа.
Зна се да је био веома угледна и утицајна личност у црквеном, али и јавном животу Рима. Био је ђакон и теолошки саветник папе Сикста III (432. - 440.), кога ће наследити на епископској катедри; такође и саветник на двору цара Валентинијана II.
У пролеће 440. године, Лав бива послан у Галију у чисто политичкој мисији измирења, поводом сукоба римских генерала Аеција и Албина. Баш за време ове мисије, тачније 19. августа 440, умире папа Сикст. Римски хришћани, заједно са клиром, једнодушно су изабрали св. Лава за његовог наследника. По повратку из Галије архиђакон Лав је хиротонисан 29. септембра 440. године.
ИСТОРИЈСКЕ ПРИЛИКЕ
Не треба заборавити да је св. Лав живео у једном веома бурном периоду у историји цивилизације, стари свет се рушио а нови рађао. Запад је био преплављен варварима, који су пред собом уништавали све културне вредности римског света; а византијски Исток је био малаксао од непрестаних веома жучних богословских расправа, јереси попут аријанства, несторијанства, аполинаријевства и читав низ других хетеродоксалних учења претиле су не само јединству Цркве, него и чистоти хришћанске вере од апостола предане.
А када се на историјску сцену појавио архимандрит једног цариградског манастира, Евтихије, „човек ограничена ума“ (како га је називао о. Јустин Ћелијски), ширећи учење монофизитско, које је порицало људску природу у Христу, а самим тим порицало и искупитељску улогу Христа-Бога и Човека, папа Лав, као један од најмоћнијих људи тога доба, схвата своју улогу и постаје „стуб и тврђава“ истините вере. Године 449. светитељ пише посланицу цариградском патријарху Флавијану, у којој на потпуно јасан начин исповеда православну веру у богочовечанску Личност Исуса Христа. Ова посланица (Epistola dogmatica) ће касније пресудно утицати на формулисање догматских истина на Четвртом Васељенском сабору у Халкидону 451. године.
СУСРЕТ СВ. ЛАВА
И АТИЛЕ ХУНСКОГ
Папа Лав је у великој мери утицао на повлачење варвара из Италије. Наиме, Атила, кнез Хуна, назван „бич Божји“, провалио је у Италију почетком 452. године и кренуо да заузме Рим. Цар Валентинијан II је на преговоре са Атилом послао три своја најугледнија сарадника, међу којима је свакако био и папа Лав. Цареви посланици се сусретоше са вођом Хуна у Мантови, негде у јесен 452. године. Преговори су успели и Атила је напустио Италију.
Хагиографско предање православне Цркве чува врло сликовит опис сусрета светитеља са Атилом и његове одлуке да се повуче. У житију св. Лава су записане следеће речи: „А када Атилини доглавници и војводе, зачуђени његовом необичном и брзом променом од гнева на кротост, питаху Атилу, зашто се уплашио и послушао једног римског човека који је без оружија изашао пред њега, те се повукао из Италије, остављајући у њој толико блага, Атила им одговори: Зар ви не видесте што ја видех? Јер ја видех два ангеловидна мужа (свете врховне апостоле Петра и Павла), који стајаху поред папе, са исуканим мачевима, и смрћу ми прећаху, ако не послушам архијереја Божијег“.
ЛИЧНОСТ СВ. ЛАВА
Св. Лав је прозван Велики управо због тога што је његова архипастирска делатност била веома значајна за јединство Цркве. Он је као „пастир добри“ бринуо о повереному стаду сматрајући да сваки човек заслужује утеху и љубав уколико је човек, јер је у свим људима једна те иста природа. У складу с тим св. Лав је учио да треба љубити (волети) све људе и тако се уподобити Богу.
О РУКОПОЛОЖЕЊУ
Живопис светог Лава Великог доноси и једну дидактичку епизоду о предострожности или укору у случају нехатног односа према хиротонији (рукоположењу) кандидата у презвитерски или епископски чин: „Пошто пресвети папа Лав зађе у дубоку старост, и приближи се својој кончини, он би обавештен да су му греси опроштени. Јер је четрдесет дана провео у посту и молитви на гробу светог апостола Петра, молећи светог апостола да умоли Бога да му грехе опрости. И пошто се наврши четрдесет дана, јави му се свети апостол Петар, и рече: Молих за тебе, и опроштени су ти сви греси осим грехова у рукополагању свештеника, јер ћеш о томе одговарати да ли си по закону и достојне рукополагао, или ниси“, у наставку свети хагиограф Јустин наводи да „после овог обавештења свети Лав удвостручи своје молитве, пошћење и милостиње, скрушеним срцем вапијући, док не би извештен да су му и ти греси опроштени“. Нису велики учитељи Цркве, попут св. Јован Златоустог, св. Григорија Богослова, св. Амвросија Миланског, и др. узалуд тражили од оних који се рукополажу искуство не само у побожности, већ и у учености, тј. књишкој мудрости и философији, првенствено због пораста опасности од јеретичког учења које каља чисту веру хришћанску. Међутим, грех олаког рукоположења је, поред многих примера из историје Цркве и упозорења светих Отаца, данас веома актуелан и као никада до сада слаби и онако пољуљану веру народа. Тако да нам се речи св. Јована Златоустог: „...рукополажу незналице за свештенике (и епископе) и поверавају им надзор над имањем за које је Син Божији платио Својом крвљу! Ми извргавамо руглу само свештенство тиме што га предајемо у руке неискусним људима“, чине невероватно савременим; и св. Јероним Стридонски је оштро критиковао овај преступ; говорећи о његовим последицама он наводи: „необразовани и припрости свештеници сматрају себе за свете јер они сами ништа не знају“.
КОНЧИНА СВЕТИТЕЉА
Последње године светитељевог живота историја слабо познаје. Узрок томе је вероватно његово повлачење из света пред крај живота да би се у блаженој исихији (тишини) припремио себе за сусрет са Сладчајшим Господом коме је служио читавог живота. Као датум упокојење обично се узима 10. октобар 461. године; убрзо након смрти народ је почео да га поштује као светог, и на Истоку, и на Западу. Његове свете мошти данас почивају у Ватиканској саборној цркви светог апостола Петра у Риму. Православна Црква његов помен слави 18. фебруара.
Leo Magnus- Број порука : 35
Join date : 23.08.2009
Re: Обавештења о бановањима
И то што се потписујеш као Leo Magnus је још један доказ да си талибан без икакве националне свести, боље да си узео псеудоним Мухамед или Карамустафа, више звучи словенски.
Re: Обавештења о бановањима
Код нас Срба у ЦГ, породична имена смо чували вековима.. као и титуле.. а неки и грбове... где грбови нису били стриктно везани за племство.. Оснивач мога племена Пипери је Никша, оснивач Никшића јадо! Немој ти мене учити о Србству, већи сам Србин од свију вас ПОГАНА!
Leo Magnus- Број порука : 35
Join date : 23.08.2009
Re: Обавештења о бановањима
Leo Magnus ::Код нас Срба у ЦГ, породична имена смо чували вековима.. као и титуле.. а неки и грбове... где грбови нису били стриктно везани за племство.. Оснивач мога племена Пипери је Никша, оснивач Никшића јадо! Немој ти мене учити о Србству, већи сам Србин од свију вас ПОГАНА!
Ћути не лупај, џаба теби то кад пљујеш по томе....
Жар - птица- Број порука : 49
Join date : 19.08.2009
Локација : Београд
Re: Обавештења о бановањима
Банован "zvonimir_trajkovic"
Лажно се представљао да је ова јавна личност: http://www.trajkovic.rs/
У лажи су кратке ноге.
Лажно се представљао да је ова јавна личност: http://www.trajkovic.rs/
У лажи су кратке ноге.
Re: Обавештења о бановањима
Банован "Veles"
Покушао да заблокира рад форума копи/пејстујући у недоглед.
Бар је ојачао подфорум "Але и аждаје" . И то је неки допринос. Хвала му.
Покушао да заблокира рад форума копи/пејстујући у недоглед.
Бар је ојачао подфорум "Але и аждаје" . И то је неки допринос. Хвала му.
Re: Обавештења о бановањима
Бановани:
"Бели_Вук" и "Витез Рујана"
Због пропагирања расизма.
Истина, покушали су игру доброг и лошег полицајца.
Али се "Витез Рујана" разоткрио овде: http://svetovid.forumotion.net/forum-f8/topic-t167.htm#829
"Бели_Вук" и "Витез Рујана"
Због пропагирања расизма.
Истина, покушали су игру доброг и лошег полицајца.
Али се "Витез Рујана" разоткрио овде: http://svetovid.forumotion.net/forum-f8/topic-t167.htm#829
Re: Обавештења о бановањима
Како лепо стоје једна крај друге папина и Амфилохијева слика.Римски папа име а амфилохија слика аватар,како се сами разоткривају.
julijan- Број порука : 23
Join date : 16.09.2009
Страна 1 of 1
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму