Војислав Шешељ о верској толеранцији

из књиге др Шешеља - „Док патриоте обнављају издајници разарају”:

страна 17-18

Као искрени демократа, као искрени либерал, ја сам се одувек залагао за пуну верску толеранцију. Чак у првим нашим статутима и програмима Српске радикалне странке и Српског слободарског покрета, са којим смо кренули, па и у Српском четничком покрету можете да видите програм - ми смо за братску слогу и једнакост Срба православаца, Срба муслимана, Срба католика, Срба протестаната и Срба атеиста. Неки дан гледам негде на некој телевизији, или је то можда било на некој од ових страних радио-станица, понекад и то хватам сателитом, говори Владан Батић и напада неке домаће политичаре, каже - тај се не крсти, тај не љуби руку патријарху, свештеницима итд. Тај Владан Батић који предводи Савез за промене, који претендује да је основна, главна демократска снага у Србији, он би сада на силу терао људе да љубе свештеницима руке и да буду религиозни. Ја полазим од тога да је још Француска револуција успоставила принцип стриктне одвојености цркве од државе и пуних верских слобода, и право је сваког човека да буде религиозан или да не буде, и да се определи којој ће верској заједници припадати, или неће, и да сам одлучи колико ће бити религиозан, колико неће.

"Али код мене нигде не можете наћи да омаловажавам исламску веру, као што сте покушали овде на једном месту. Ја сам препун поштовања према исламској вери, али сам огорчени противник сваког фундаментализма. Тренутно највише исламског, јер је тренутно најопаснији. Али када би се негде експонирао и хришћански фундаментализам, такође бих био његов огорчени противник. "

др Војислав Шешељ
http://www.scribd.com/doc/10933190/Vojislav-Seselj-08112007

из књиге "ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ" - проф. др Војислав Шешељ

страна 80-82

Религија олакшава људски живот, али црква може да га отежа или учини неподношљивим. О томе сведочи искуство инквизиције и верских погрома и ратова. Даље, религија нуди душевну храну и духовну хармонију, док свештеници могу стварати мржњу и нетрпељивост. Религија је чврсто повезана са моралом, док верски фанатици или манипулатори религијским осећањима делују крајње неморално. Најгори облик ниподаштавања овоземаљског смисла религије је њена злоупотреба у политичке сврхе, у циљу постизања свеобухватније владавине и доминације над људима. Таква злоупотреба гуши политички субјективитет и индивидуалитет личности чинећи је пуким објектом политичких процеса и демотивише у покушајима да се супротстави самовољи моћника.

Политичко ангажовање верских заједница унутар политичког система, посебно опредељивање у међустраначкој борби, увек је на штету религије и верских осећања грађана. Вера може бити чувар националних вредности, али не и дневнополитичких интереса. Протагонисти новог светског поретка инаугурисали су концепт цивилне или световне религије, која начелно поштује Бога, његову правду и верску толеранцију, превазилази посебна ограничења и слабости Римокатоличке цркве, али религијска убеђења грађана подводи под начело политичке идеологије космополитизма гушећи националну свест и традиције. Цивилна религија тако прераста у политичку негирајући традиционалне, а намећући, као основу духовне вредности, амерички начин живота, поступајући у основи по узору на претходне тоталитарне обрасце фашизма и комунизма, сакрализујући постојећи политички поредак, и изграђујући свест о историјској планетарној мисији.