Дружина Бога Световида, клуб словенских занесењака
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

Одломак из књиге "Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације"

Go down

Одломак из књиге "Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације" Empty Одломак из књиге "Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације"

Порука  Бели Вид Thu Aug 20, 2009 7:11 pm

Одломак из књиге "Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације" Projekat11
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Одломак из књиге "Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације" Empty Re: Одломак из књиге "Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације"

Порука  Бели Вид Thu Aug 20, 2009 8:05 pm

Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације

Пред­го­вор

Пи­са­ти на те­му, ко­ја је од ег­зи­стен­ци­јал­ног исто­риј­ског зна­ча­ја за срп­ски на­род и ве­ко­ви­ма об­ли­ко­ва­ла на­шу ко­лек­тив­ну суд­би­ну, зах­те­ва ула­га­ње мно­го на­по­ра да се ау­тор осло­бо­ди емо­ци­ја и пред­ра­су­да, да пи­ше тре­зве­но, ра­зло­жно, ста­ло­же­но и ар­гу­мен­то­ва­но. Са­мо та­ко се мо­же об­јек­тив­но и не­при­стра­сно ап­сол­ви­ра­ти де­фи­ни­са­ни про­блем, а ње­го­ва успе­шна об­ра­да, по­ред са­знај­но-на­уч­ног аспек­та, мо­же има­ти сво­је­вр­сну де­лат­ну сна­гу и под­сти­цај на са­свим кон­крет­не об­ли­ке дру­штве­ног по­на­ша­ња. При то­ме кри­те­ри­јум исти­ни­то­сти увек мо­ра до­ми­ни­ра­ти над на­че­ли­ма ко­ри­сно­сти, по­ти­ски­ва­ти при­стра­сност и не­пре­кид­но ин­си­сти­ра­ти на упор­ном пре­и­спи­ти­ва­њу по­стиг­ну­тог са­зна­ња. Кад год не­ки Ср­бин пи­ше о хр­ват­ству, не мо­же се осло­бо­ди­ти ути­ска стра­вич­них ја­се­но­вач­ких кла­ни­ца и кра­шких ја­ма као ма­сов­них гроб­ни­ца. Ме­ђу­тим, и ту је по­треб­на ве­ли­ка до­за хлад­но­крв­но­сти и сум­њи­ча­во­сти, јер су ти зло­чи­ни при­пи­са­ни јед­ном ма­лом на­ро­ду ко­ји је те­шко стра­дао кроз исто­ри­ју, ко­ји је ско­ро пот­пу­но уни­штен, а чи­ји су оста­ци већ је­два пре­по­зна­тљи­ви у пре­о­ста­лим си­ћу­шним ча­кав­ским ен­кла­ва­ма. Глав­ни из­вр­ши­о­ци зло­чи­на над сво­јом пра­во­слав­ном бра­ћом ма­хом су Ср­би ка­то­ли­ци, ин­стру­мен­та­ли­зо­ва­ни као сле­по ору­ђе у ру­ка­ма тра­ди­ци­о­нал­них срп­ских не­при­ја­те­ља. Та ве­ли­ка исти­на ви­ше од јед­ног ве­ка при­сут­на је и пре­по­зна­тљи­ва сву­да око нас, али за­пра­во још ни­кад ни­је си­сте­мат­ски из­ло­же­на. Ду­го утам­ни­че­ње у ха­шком ка­за­ма­ту за ме­не је пред­ста­вља­ло ве­ли­ки иза­зов да то по­ку­шам ура­ди­ти, а ујед­но ро­би­ја­ње осми­сли­ти и учи­ни­ти свр­сис­ход­ним. Пре­да­ју­ћи су­ду јав­но­сти ре­зул­та­те че­тво­ро­го­ди­шњег ра­да, осе­ћам по­тре­бу да, на­дам се, крај­ње кри­тич­ки рас­по­ло­же­ном чи­та­о­цу, из­не­сем не­ко­ли­ко увод­них на­по­ме­на.

1. Ме­то­до­ло­шки при­ступ у овој сту­ди­ји за­сни­ва се на чи­ње­ни­ца­ма и пре­ми­са­ма ко­је су већ одав­но утвр­ђе­не, ви­ше­стру­ко про­ве­ра­ва­не и по­твр­ђи­ва­не у исто­ри­о­гра­фи­ји и по­ли­тич­кој те­о­ри­ји. Огро­ман број свет­ских на­уч­ни­ка одав­но је у сво­јим на­уч­ним ра­до­ви­ма до­ка­зао да је Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква ве­ко­ви­ма ис­трај­но де­ло­ва­ла као во­де­ћа свет­ска зло­чи­нач­ка ор­га­ни­за­ци­ја, ли­ше­на би­ло ка­квих мо­рал­них скру­пу­ла и ру­ко­во­ђе­на нај­о­го­ље­ни­јим ма­ки­ја­ве­ли­стич­ким прин­ци­пи­ма. У сво­јој же­љи за уни­вер­зал­ном свет­ском до­ми­на­ци­јом ни­је се ни­ма­ло ус­тру­ча­ва­ла да на нај­су­ро­ви­ји на­чин ли­кви­ди­ра по­је­дин­це, дру­штве­не гру­пе и уни­шти це­ле на­ро­де, ако су јој ста­ја­ли на пу­ту и ма­кар па­сив­но се су­прот­ста­вља­ли. То је пр­ва пре­ми­са ме­то­до­ло­шког при­сту­па. Дру­га пред­ста­вља чи­ње­ни­цу да је хр­ват­ски на­род исто­риј­ски за­и­ста по­сто­јао, да је при­па­дао сло­вен­ском на­род­ном ста­блу и имао соп­стве­ни је­зик, ча­кав­ски, из­вор­но бли­зак за­пад­но­сло­вен­ској је­зич­кој гру­пи. Тре­ћа је пре­ми­са да је тај на­род тур­ским на­је­зда­ма ско­ро пот­пу­но уни­штен и да се ње­го­во исто­риј­ско име са­чу­ва­ло ис­кљу­чи­во као обе­леж­је вр­ло тан­ког сло­ја фе­у­дал­не вла­сте­ле, ко­ју су угар­ски вла­да­ри јед­но­став­но пре­се­ли­ли из угро­же­не и опу­сто­ше­не ча­кав­ске у стра­ну, кај­кав­ску, сре­ди­ну. Фе­у­дал­на вла­сте­ла је та­ко по­сте­пе­но свој ет­нич­ки на­зив на­ме­та­ла но­во­сте­че­ним кме­то­ви­ма. Че­твр­та пре­ми­са ка­зу­је да су ме­ђу да­на­шњим “Хр­ва­ти­ма” ве­о­ма рет­ки они ко­ји има­ју би­ло ка­квог ге­нет­ског до­ди­ра са из­вор­ним хр­ват­ским ста­нов­ни­штвом. По свим исто­риј­ским по­ка­за­те­љи­ма, њи­ма је као Ср­би­ма ка­то­ли­ци­ма хр­ват­ско име ор­га­ни­зо­ва­ном ак­ци­јом Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве у ма­си на­мет­ну­то тек у дру­гој по­ло­ви­ни де­вет­на­е­стог ве­ка. Пе­ту пре­ми­су пред­ста­вља чи­ње­ни­ца да су сто­ти­на­ма го­ди­на “Хр­ва­ти” пред­ста­вља­ли ин­стру­мент Ва­ти­ка­на и ра­зних за­пад­них си­ла у њи­хо­вој ан­ти­срп­ској на­је­зди.

На осно­ву тих пет пре­ми­са у скло­пу при­ме­ње­ног ме­то­до­ло­шког при­сту­па кон­сти­ту­и­сао сам основ­ну хи­по­те­зу, из­ра­же­ну већ кроз на­слов сту­ди­је. Да­на­шњи “хр­ват­ски на­род” ве­штач­ка је кре­а­ци­ја Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве, уна­пред за­ми­шље­на као ин­стру­мент јед­ног зло­чи­нач­ког про­јек­та, уте­ме­ље­ног на те­жњи да се срп­ски на­род уни­шти уни­ја­ће­њем, по­ка­то­ли­ча­ва­њем или пот­пу­ном фи­зич­ком ли­кви­да­ци­јом, ка­ко ви­ше не би пред­ста­вљао пре­пре­ку да­љем про­зе­лит­ском про­ди­ра­њу на ис­точ­но­е­вроп­ске про­сто­ре. Про­је­кат ни­је уна­пред дат као го­тов и за­о­кру­жен. Он је по­сте­пе­но са­зре­вао, има­ју­ћи у пр­вој фа­зи илир­ску, а у дру­гој ју­го­сло­вен­ску оп­ци­ју. Ме­ђу­тим, при­ро­да ри­мо­ка­то­лич­ких зло­чи­на над срп­ским на­ро­дом исто­вет­на је. Су­штин­ски се она не раз­ли­ку­је то­ком Пр­вог и Дру­гог свет­ског ра­та и гра­ђан­ских ра­то­ва у Ју­го­сла­ви­ји то­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на.

Ме­то­до­ло­шки по­сту­пак је опре­де­ли­ла чи­ње­ни­ца да по­сто­ји бо­га­та на­уч­на и пу­бли­ци­стич­ка ли­те­ра­ту­ра ко­ја ис­црп­но тре­ти­ра по­је­ди­нач­не аспек­те про­бле­ма. За­то ова сту­ди­ја ни­је кла­сич­ног ис­тра­жи­вач­ког ка­рак­те­ра. Ау­то­ру ни­су би­ла по­треб­на ис­тра­жи­ва­ња по ар­хи­ва­ма и му­зе­ји­ма. Ис­тра­жи­вао сам већ об­ја­вље­на де­ла и на­сто­јао да си­сте­мат­ски об­ра­дим њи­хо­ве ре­зул­та­те у скло­пу уна­пред од­ре­ђе­не те­ма­ти­ке. При­том сам про­у­ча­вао че­ти­ри вр­сте де­ла: ра­до­ве ро­ман­ти­чар­ски на­стро­је­них пи­са­ца хр­ват­ске пам­флет­ске исто­ри­о­гра­фи­је, озбиљ­на на­уч­на де­ла са из­ра­же­ним кри­тич­ким при­сту­пом, днев­но­по­ли­тич­ку пу­бли­ци­сти­ку и јав­не на­сту­пе ис­так­ну­тих иде­о­ло­га, као и пу­бли­ка­ци­је ме­мо­ар­ског ка­рак­те­ра. Сва­ка ан­али­за тек­ста је та­ко­ђе мо­ра­ла би­ти кри­тич­ки ин­то­ни­ра­на и не­при­стра­сно ела­бо­ри­са­на. У ову сту­ди­ју сам уком­по­но­вао оп­шир­не ци­та­те из про­у­ча­ва­них де­ла. Због ау­тен­тич­но­сти ау­тор­ских ста­во­ва чи­ни­ло ми се да је при­ме­ре­ни­је пре­ци­зно ци­ти­ра­ње не­го пре­при­ча­ва­ње. Кроз пре­при­ча­ва­ње не бих мо­гао да из­бег­нем соп­стве­ну су­бјек­тив­ну ин­тер­пре­та­ци­ју. На­рав­но, и сам из­бор ци­та­та увек мо­ра би­ти субјек­ти­ван, али се на­дам да они сво­јом упе­ча­тљи­во­шћу до­вољ­но по­ти­ску­ју не­гатив­ни уплив су­бјек­тив­но­сти се­лек­ци­је. Чи­ње­ни­це су мо­ра­ле да по­ти­ску­ју емо­ци­је, али и са­ме да бу­ду пре­и­спи­ти­ва­не по­ре­ђе­њем њи­хо­ве ин­тер­пре­та­ци­је од стра­не раз­ли­чи­тих ау­то­ра. На­рав­но, ни­су мо­гла би­ти об­у­хва­ће­на сва рас­по­ло­жи­ва де­ла, па сам на­сто­јао да ода­бе­рем нај­ква­ли­тет­ни­ја, нај­ре­пре­зен­та­тив­ни­ја и нај­ре­ле­вант­ни­ја. Ко­ли­ко сам у то­ме ус­пео ни­је мо­је да про­су­ђу­јем, јер сва­ка се­лек­ци­ја не­ми­нов­но но­си лич­ни пе­чат оног ко је про­во­ди, мо­ти­ви­са­ног са­свим од­ре­ђе­ним ци­љем. Ра­чу­нам на бес­по­штед­ну и ар­гу­мен­то­ва­ну на­уч­ну кри­ти­ку.
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Одломак из књиге "Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације" Empty Re: Одломак из књиге "Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације"

Порука  Бели Вид Thu Aug 20, 2009 8:05 pm

2. Уна­пред про­блем по се­би пред­ста­вља хр­ват­ска пам­фле­ти­стич­ка исто­ри­о­гра­фи­ја, ак­ту­ел­на по­ли­тич­ка пу­бли­ци­сти­ка и ме­мо­ар­ска гра­ђа. Све је то мак­си­мал­но иде­о­ло­ги­зо­ва­но у функ­ци­ји основ­не ри­мо­ка­то­лич­ке док­три­не. Њи­ма иде на ру­ку и да­на­шњи по­глед на свет кре­а­то­ра гло­ба­ли­зма ко­ји су Ср­бе жи­го­са­ли као свет­ски про­блем, а свр­ста­ли се на стра­ну тра­ди­ци­о­нал­них срп­ских не­при­ја­те­ља пред­ста­вља­ју­ћи их као оли­че­ње прав­де и пра­вич­но­сти. При сва­ком по­ку­ша­ју пре­и­спи­ти­ва­ња на­мет­ну­тих иде­о­ло­шких об­ра­за­ца и ква­зи­е­тич­ких вред­но­сти мо­же­мо са­гле­да­ти ко­ли­ко се во­ља за моћ пре­о­бли­ко­ва­ла у кон­тро­лу људ­ског ума и ус­пе­ла да сво­ју то­та­ли­тар­ну при­ро­ду пред­ста­ви као нај­ви­ше де­мо­крат­ско до­стиг­ну­ће. По­сто­ји про­блем ве­штач­ког об­ли­ко­ва­ња људ­ске ми­сли и на­чи­на раз­у­ме­ва­ња ствар­но­сти кроз функ­ци­о­ни­са­ње за­пад­них де­мо­крат­ских си­сте­ма, ка­ко би се што лак­ше одр­жа­ла на вла­сти по­сто­је­ћа свет­ска фи­нан­сиј­ска и по­ли­тич­ка ели­та, а при то­ме са­чу­ва­ла и про­ши­ри­ла све сво­је при­ви­ле­ги­је. То си­сте­мат­ско об­ли­ко­ва­ње се вр­ши кон­тро­лом глав­них ме­ди­ја и уса­вр­ше­ним сред­стви­ма ма­ни­пу­ла­ци­је, у окви­ру гло­бал­ног ме­диј­ског по­рет­ка ко­јим до­ми­ни­ра­ју нај­ја­че ин­ду­стриј­ске си­ле и њи­хо­ве ма­сто­донт­ске кор­по­ра­ци­је. Од­су­ство сва­ке кон­тро­ле над њи­хо­вим ма­ни­пу­ла­тив­ним тех­ни­ка­ма и про­па­ганд­ним про­јек­ти­ма прав­да се на­че­лом сло­бо­де штам­пе. Јав­ни и за­ку­ли­сни цен­три мо­ћи не тр­пе ни­ка­кву ал­тер­на­ти­ву ни­ти ди­вер­си­фи­ка­ци­ју при­сту­па ме­ди­ји­ма, из­во­ри­ма ин­фор­ми­са­ња, про­ве­ра­ва­ње чи­ње­ни­ца итд. Ме­ди­ји су јед­но­став­но сфе­ра у ко­јој не­ма ни­ка­кве де­мо­кра­ти­за­ци­је, а сва­ки зах­тев да се она као про­цес и на том по­љу по­кре­не нај­о­гор­че­ни­је се на нож до­че­ку­је од аме­рич­ких цен­та­ра по­ли­тич­ке и фи­нан­сиј­ске мо­ћи, као до­ми­нант­них у да­на­шњем све­ту.

Иде­а­ли­зо­ва­на сли­ка за­пад­не де­мо­кра­ти­је ме­ди­је пред­ста­вља као по­у­зда­не и све­при­сут­не, пр­ко­сне и твр­до­гла­ве, до за­је­дљи­во­сти кри­тич­ки рас­по­ло­же­не и не­пот­ку­пљи­ве, ак­те­ре по­ли­тич­ког про­це­са ко­ји по­жр­тво­ва­но чу­ва­ју сло­бо­ду го­во­ра и обез­бе­ђу­ју пра­во гра­ђа­на да бу­ду о све­му оба­ве­ште­ни. Али кад се дир­не у око­шта­ле иде­о­ло­шке сте­ре­о­ти­пе и док­три­нар­не пред­ра­су­де, не­по­ћуд­ног го­ми­ла од­мах фре­не­тич­но оп­ту­жу­је за “го­вор мр­жње” и за­ме­ном те­за он по­ста­је из­вор не­тр­пе­љи­во­сти. Ме­ди­ји на За­па­ду ни­ка­да ни­су би­ли не­сло­бод­ни­ји и по­ли­тич­ки ин­стру­мен­та­ли­зо­ва­ни­ји. Вла­да­ри све­та и њи­хо­ве по­лу­кон­спи­ра­тив­не цен­тра­ле убе­ђе­ни су да је кри­за де­мо­кра­ти­је про­у­зро­ко­ва­на ње­ним не­у­ме­ре­но­сти­ма. Да би се де­мо­кра­ти­ја са­чу­ва­ла љу­ди се мо­ра­ју све­сти на иди­о­ти­зам про­сеч­но­сти, мо­ра им се на­мет­ну­ти апа­ти­ја и по­слу­шност, а па­жња за­о­ку­пи­ти пе­ри­фер­ним зби­ва­њи­ма, сен­за­ци­ја­ма и сплет­-ка­ма. Огром­на ве­ћи­на гра­ђа­на угро­жа­ва де­мо­кра­ти­ју та­ко што се су­прот­ста­вља ње­ној ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ји и крај­њој фор­ма­ли­за­ци­ји од стра­не по­ли­тич­ке ели­те, при­вред­них кор­по­ра­ци­ја и нај­сна­жни­јих фи­нан­сиј­ских ин­сти­ту­ци­ја. Уо­ста­лом, де­мо­кра­ти­ја је увек би­ла по­шта­па­ли­ца “за код ку­ће”. На ме­ђу­на­род­ној сце­ни, у од­но­си­ма из­ме­ђу ве­ли­ких и ма­лих др­жа­ва, ни­ка­да се ни­је по­ку­ша­вао ство­ри­ти ни при­вид де­мо­кра­тич­но­сти. Са­мо прет­ње, уце­не – је­зик ул­ти­ма­ту­ма.

За­пад­њач­ки ме­ди­ји су, по ди­рект­ним аме­рич­ким и ва­ти­кан­ским ин­струк­ци­ја­ма, мак­си­мал­но ин­стру­мен­та­ли­зо­ва­ни да хор­ски де­кла­му­ју ан­ти­срп­ске ла­жи и кле­ве­те, чи­ји је основ­ни циљ да у очи­ма свет­ског јав­ног мње­ња зло­чин­ци и жр­тве ме­ђу­соб­но за­ме­не сво­је исто­риј­ске уло­ге. У тој из­ви­то­пе­ре­ној све­сти ствар­не жр­тве ге­но­ци­да по­ста­ју ње­го­ви зло­чи­нач­ки ак­те­ри. “Јад­ни” Хр­ва­ти и бо­сан­ски му­сли­ма­ни су ми­ље­ни­ци но­вог свет­ског по­рет­ка, а Ср­би стал­на ме­та за од­стрел. Ако не­ко же­ли да се пре­ко но­ћи про­сла­ви, нај­јед­но­став­ни­ји је на­чин да, пу­тем штам­пе, те­ле­ви­зи­је или пу­бли­ци­сти­ке, пла­си­ра што гро­зни­ју и бе­сми­сле­ни­ју из­ми­шљо­ти­ну, ко­јом ће се це­ли срп­ски на­род до­дат­но при­ко­ва­ти за стуб сра­ма. У том сми­слу су вер­не слу­ге про­на­шли и у свим срп­ским зе­мља­ма. Про­за­пад­не по­ли­тич­ке пар­ти­је, ме­ди­ји и та­ко­зва­не не­вла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је за но­вац слу­же не­при­ја­те­љи­ма соп­стве­ног на­ро­да и бо­ре се про­тив ње­го­вих ег­зи­стен­ци­јал­них ин­те­ре­са. И за њих ла­жна, илу­зор­на свест, хр­ват­ска или му­сли­ман­ска “са­мо­свест”, пред­ста­вља­ју узор исти­ни­то­сти и пле­ме­ни­то­сти, а тра­ге­ди­ја соп­стве­ног на­ро­да пред­мет пре­зи­ра и ни­по­да­шта­ва­ња. На јав­ној сце­ни стра­ни пла­ће­ни­ци су то­ли­ко буч­ни, да успе­ва­ју у дру­ги план по­ти­сну­ти тре­зве­но и ра­зло­жно ра­су­ђи­ва­ње срп­ских ин­те­лек­ту­а­ла­ца, ко­ји се не про­да­ју за ша­ку до­ла­ра; ко­ји ни­су спрем­ни да лич­ну са­вест и ака­дем­ски мо­рал жр­тву­ју за љу­бав со­лид­не ма­те­ри­јал­не си­ту­и­ра­но­сти на осно­ву ис­пла­та на шал­те­ри­ма за­пад­них ам­ба­са­да или пре­ко ра­чу­на сум­њи­вих фон­да­ци­ја.
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Одломак из књиге "Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације" Empty Re: Одломак из књиге "Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације"

Порука  Бели Вид Thu Aug 20, 2009 8:06 pm

3. На­рав­но да сам све­стан огра­ни­че­не ве­ро­до­стој­но­сти сва­ког лич­ног све­до­че­ња и крај­ње су­бјек­тив­но­сти ме­мо­ар­ске гра­ђе. Пи­сац ау­то­би­о­граф­ског спи­са соп­стве­на жи­вот­на ис­ку­ства и ви­ђе­ње исто­риј­ских зби­ва­ња ко­ји­ма је при­су­ство­вао или чи­ји је ва­жан ак­тер био, не мо­же а да не усме­ри пре­ма од­ре­ђе­ном ци­љу. Та­ко се те­ле­о­ло­шки при­ступ нај­че­шће сво­ди на по­тре­бу да се соп­стве­на уло­га при­ка­же у што леп­шем све­тлу, да се на­кнад­но оправ­да­ју од­ре­ђе­ни по­ступ­ци или кон­стру­и­ше ва­ри­јан­та ра­ци­о­на­ли­за­ци­је укуп­ног соп­стве­ног по­на­ша­ња. Та­ко сва­ко ра­ни­је сте­че­но ис­ку­ство по­при­ма ак­ту­ел­ни сми­сао, а ре­кон­струк­ци­ја исто­риј­ског до­га­ђа­ја прак­тич­ну, од­но­сно упо­треб­ну по­ли­тич­ку вред­ност. При том се на­кнад­но на­сто­ји ло­гич­ки по­ве­за­ти и оно што је из­би­ја­ло пот­пу­но спон­та­но, ис­кр­са­ва­ло са­свим нео­че­ки­ва­но и, по пр­во­бит­ној ре­цеп­ци­ји, ре­ме­ти­ло нор­мал­ни ток од­ре­ђе­ног про­це­са. Оно што је ра­ни­је би­ло пот­пу­но не­пред­ви­ди­во сад се тре­ти­ра као је­ди­но мо­гу­ћи и при­ро­дан ис­ход. Сад кад се на­по­кон ис­ход зна, од­јед­ном су сви­ма ја­сни и сми­сао и свр­ха до­га­ђа­ја, као и њи­хо­во узроч­но-по­сле­дич­но си­ту­и­ра­ње у дру­штве­ну и исто­риј­ску це­ли­ну. Сва­ки ре­а­ли­зо­ва­ни ау­то­би­о­граф­ски про­је­кат ви­ше је акт са­да­шњег по­ли­тич­ког де­ло­ва­ња не­го са­став­на ком­по­нен­та прет­ход­них и опи­си­ва­них. Уз то је ре­зул­тат пре­и­спи­ти­ва­ња соп­стве­не уло­ге у же­љи да се она улеп­ша, оправ­да или од­бра­ни. И увек се то чи­ни на вред­но­сним по­сту­ла­ти­ма са­да­шњи­це ко­ји опре­де­љу­ју на­кнад­ни кон­цеп­циј­ски оквир ко­ји ме­мо­а­ри­ста сле­ди. Не­ма ту ни­ка­кве спон­та­не ау­тен­тич­но­сти, ко­ју мо­гу пру­жи­ти днев­нич­ке бе­ле­шке, али се за­то мо­же пру­жи­ти је­дин­стве­ност и це­ло­ви­тост по­гле­да, ко­хе­рент­ност из­ла­га­ња и ло­гич­на кон­зи­стент­ност соп­стве­ног ста­ва. Пре­глед­ност це­ли­не се по­сти­же и на ра­чун отво­ре­но­сти, не­по­сред­но­сти и об­јек­тив­но­сти.

Пи­сац ме­мо­а­ра увек не­што при­кри­ва јер је ње­му апо­ло­ги­ја соп­стве­не лич­но­сти по при­ро­ди ства­ри ва­жни­ја од исти­не. Мно­ги су бла­го­вре­ме­но кра­ли до­ку­мен­тар­ну гра­ђу, ау­тен­тич­на све­до­чан­ства о ствар­ним до­га­ђа­ји­ма, да би им на­кнад­ним екс­клу­зив­ним ту­ма­че­њем ули­ли лич­ни пе­чат. За­то је увек ва­жни­је оно што ау­тор ме­мо­ар­ског спи­са пре­ћут­ку­је од оно­га што на сва зво­на раз­гла­ша­ва. Из­но­се они у јав­ност ма­њи или ве­ћи део исти­не, али ни­ка­да и це­лу исти­ну. За це­ло­ви­ту исти­ну увек је ва­жни­је оно пре­ћут­ано од из­ре­че­ног. Али сва­ком ау­то­би­о­гра­фи­јом чо­век не­по­гре­ши­во све­до­чи о се­би и сво­јој лич­но­сти, а кри­тич­ким ана­ли­зи­ра­њем на­пи­са­ног лак­ше се про­ди­ре до са­кри­ве­ног. Но­ви ква­ли­тет вред­но­сти до­но­си упо­ред­но ме­мо­ар­ско све­до­че­ње ви­ше ак­те­ра истог по­ли­тич­ког исто­риј­ског зби­ва­ња, по­го­то­во кад су они при­па­да­ли су­прот­ста­вље­ним стра­на­ма. Та­мо где су им фак­то­граф­ски ис­ка­зи и ана­ли­зе по­ду­дар­ни, по­стиг­нут је вр­ло ви­сок сте­пен исти­ни­то­сти, док у слу­ча­ју крај­њег ра­зи­ла­же­ња ста­во­ва и ту­ма­че­ња, опет има­мо на рас­по­ла­га­њу дра­го­це­ну под­ло­гу за не­при­стра­сно кри­тич­ко про­у­ча­ва­ње.

Упра­во у том све­тлу тре­ба по­сма­тра­ти ау­то­би­о­граф­ске спи­се хр­ват­ских на­ци­о­нал­них иде­о­ло­га, по­себ­но Стје­па­на Ра­ди­ћа, Ан­те Па­ве­ли­ћа и Фра­ње Туђ­ма­на. Ни­је ни­ма­ло слу­чај­но што је у окви­ру свог глав­ног де­ла, по узо­ру на Адол­фа Хи­тле­ра, Туђ­ман ком­по­но­вао ау­то­би­о­граф­ску про­зу и иде­о­ло­шку сту­ди­ју, ста­вља­ју­ћи та­ко се­бе у епи­цен­тар исто­риј­ских зби­ва­ња и пред­ста­вља­ју­ћи се као њи­хов вр­хун­ски кре­а­тор.

У пра­вој га­ле­ри­ји људ­ских на­ка­за и мо­рал­них ми­зе­ри­ја, ко­јима оби­лу­је хр­ват­ска исто­ри­ја у по­след­ња два ве­ка, Фра­њо Туђ­ман је био нај­у­спе­шни­ји и као те­о­ре­ти­чар и као по­ли­тич­ки прак­ти­чар. Без сум­ње, исто­риј­ске окол­но­сти су му мак­си­мал­но ишле на ру­ку, али се ње­гов лич­ни уплив сва­ка­ко не мо­же за­не­ма­ри­ти. Туђ­ман се јед­но­став­но до­ка­зао као син­те­тич­ка ре­ин­кар­на­ци­ја Ан­те Стар­че­ви­ћа и Ан­те Па­ве­ли­ћа, ко­ја је до крај­њих кон­се­квен­ци из­ве­ла њи­хо­ву иде­о­ло­ги­ју, по­ли­тич­ки про­грам и ме­то­де де­ло­ва­ња. По­врх то­га, он је успео да ко­ло­сал­ну хр­ват­ску ис­то­ри­о­граф­ску лаж укло­пи у вред­но­сна опре­де­ље­ња гло­ба­ли­зма као уса­вр­ше­не пла­не­тар­не ва­ри­јан­те то­та­ли­та­ри­зма. Уз све­срд­ну по­моћ Ва­ти­ка­на, Туђ­ман је по­сти­гао да се у уло­зи на­ста­вља­ча ја­се­но­вач­ког ге­но­ци­да и по­кре­та­ча ве­ли­ког срп­ског кра­ји­шког ег­зо­ду­са по­ја­ве Аме­ри­кан­ци и за­пад­ни Евро­пља­ни. Оно што ни­су успе­ли Франц Јо­зеф I и Адолф Хи­тлер, ре­а­ли­зо­ва­ли су Јо­ван Па­вле Дру­ги, Хел­мут Кол и Бил Клин­тон. Кре­и­ра­ли су мон­стру­о­зну др­жав­ну тво­ре­ви­ну, чи­је те­ме­ље одр­жа­ва­ју ис­кљу­чи­во ан­ти­срп­ска мр­жња и не­тр­пе­љи­вост. Али, уве­рен сам да ни та тво­ре­ви­на не мо­же би­ти ве­чи­та, као и ни­шта дру­го што је на злу са­зда­но.

4. Ову сту­ди­ју сам пи­сао кроз пу­не че­ти­ри го­ди­не ха­шког за­то­че­ни­штва. Све ци­ти­ра­не књи­ге и мно­ге из ко­јих ци­та­те ни­сам ва­дио, до­но­си­ла ми је у Хаг мо­ја су­пру­га Ја­дран­ка Ше­шељ. По­ред де­ла из мо­је лич­не би­бли­о­те­ке, ко­ја сам де­це­ни­ја­ма те­мат­ски при­ку­пљао, Љи­ља­на Ми­хај­ло­вић и Фи­лип Сто­ја­но­вић са­ве­сно и пе­дант­но су ми про­на­ла­зи­ли и фо­то­ко­пи­ра­ли број­на ста­ра из­да­ња, до ко­јих је при­лич­но те­шко до­ћи. На ру­ко­пи­су за­вр­ша­вам рад да­нас, кад ула­зим у но­ву фа­зу мо­је ха­шке бор­бе, по­тен­ци­јал­но суд­бо­но­сну. Ви­ше од хи­ља­ду стра­на ру­ком пи­са­ног тек­ста оста­вио сам на чу­ва­ње у цен­тра­ли Срп­ске ра­ди­кал­не стран­ке у Бе­о­гра­ду. Жао ми је ако су се при­ли­ком пре­ку­ца­ва­ња пот­кра­ле гре­шке у име­ни­ма по­је­ди­них исто­риј­ских лич­но­сти или да­ту­ми­ма од­ре­ђе­них зби­ва­ња. Мо­гућ­но­сти за ис­прав­ке и ко­нач­ну ре­дак­ци­ју јед­но­став­но ни­сам имао. Од­ла­га­ње штам­па­ња до из­ла­ска из за­тво­ра та­ко­ђе ни­је до­ла­зи­ло у об­зир јер сам све­стан да се из ха­шке там­ни­це рет­ко ко­ји Ср­бин жив вра­ћа. Не бри­не ме то мно­го. На­ви­као сам већ на чи­ње­ни­цу да ми је ро­би­ја сво­је­вр­сна жи­вот­на суд­би­на. За­то ме не­пре­кид­но оку­пи­ра ми­сао да и њу тре­ба ис­ко­ри­сти­ти у по­ли­тич­кој бор­би. Стра­да­ње чо­ве­ка по­је­дин­ца ни­је то­ли­ко бит­но. На­ци­ја је угро­же­на и због тог раз­ло­га ни­јед­на жр­тва за њен спас ни­је пре­ску­па. За­то ме на­дах­њу­је исто­риј­ски при­мер Ђа­ко­на Ава­ку­ма и Ста­рог Ву­ја­ди­на. Мо­гу ме ве­за­ти, али ме не мо­гу спре­чи­ти да пр­ко­сим, увек и где год се на­ђем. Одр­жа­ва ме пр­кос, а сна­гу ули­ва бес­крај­на ве­ра у Бо­га, Срп­ство и Ру­си­ју.

У Ха­гу, 10. но­вем­бра 2006. го­ди­не

Во­ји­слав Ше­шељ
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Одломак из књиге "Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације" Empty Re: Одломак из књиге "Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације"

Порука  Sponsored content


Sponsored content


Назад на врх Go down

Назад на врх

- Similar topics

 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму