Винчанска цивилизација - изумитељи металургије и писмености

Пером и камером
У средишту праисторијске „индустрије“
Недавно откриће пећи, за које се претпоставља да су служиле за топљене метала, у Плочнику, великом неолитском насељу недалеко од Прокупља, указује да се ту налазио најстарији металуршки центар на свету

Тимски рад на ископинама

Плочник – велико неолитско насеље које је откривено још давне 1927. године када је Миодраг Грбић, кустос Народног музеја у Београду, недалеко од Прокупља, на траси железничке пруге према Куршумлији, обавио прва ископавања – поново је предмет интересовања научне и стручне јавности. Повод су нови налази приликом ископавања које су ове године спровели археолози Душан Шљивар и Јулка Кузмановић-Цветковић, кустос Топличког музеја. Реч је о винчанској култури и времену млађег каменог доба од 5500. до 4800. године пре нове ере.

Од првих ископавања до данас пронађено је много посуђа од керамике, оруђа и предмета од камена и бакра који доказују висок степен културе и развијености металургије.

Цивилизацијски помак

Оно што га разликује од сличних места јесте количина бакарних предмета откривених у тзв. оставама. Насеље је неолитско по томе што је главно оруђе од глачаног камена, становници се баве пољопривредом, али има и трагова који указују на бављење металургијом: комади руда малахита и азурита, предмети од бакра, комади поломљених предмета... Претпостављало се да су пронађене „оставе“ бакарних предмета из каснијих времена, а да су укопане у неолитски слој, што је демантовано ископавањима спроведеним од 1996. до 2008. године. Зато се датум почетка коришћења бакра помера за 500 година раније у односу на до сада утврђено време у светској историји.

Површина насеља је огромна за то доба и сачињена је од неколико мањих целина. Са три стране је омеђено рекама – на југу Топлицом, на западу Паљевским потоком и на истоку Бацком реком. Оквирним мерењима утврђено је да се простире на око 110 хектара површине, што значи да је, и поредећи га са данашњим урбаним насељима, то био велики комплекс.

Оно што нас у овом часу највише интересује јесу недавно откривене пећи за које се претпоставља да су служиле за топљење метала. Тиме стижемо до великог открића у развоју цивилизације, јер се до сада веровало да су се наши преци у то доба бавили само сточарством и ратарством.



Неолитска пећ за топљење

Недостају само мехови

Две до сада откривене пећи су квадратне, направљене од земље, и налазиле су се у угловима већих грађевина. Планови тих грађевина откривених 2007. и 2008. године готово је идентичан: обе имају те квадратне пећи, уз које су пронађене дуваљке од печене земље, а недостају им само мехови. У земљаном слоју је пронађено неколико бакарних лимова, што указује на интензивну производњу. Још нису пронађени калупи и одбачена згура.

Још једна занимљивост упућује на развијену металургију: такозване металуршке јаме, без археолошког материјала, огромних димензија, пречника отвора осам и дубине 2,5 метара. У њима су пронађени гар и пепео који су продукт потпуног сагоревања на високој температури, и њихов састав доказује да се ту топио бакар!

Досадашњи налази бакарних оруђа и пећи доказали су да су рударство и металургија овим открићем померени за 500 година раније, у старије доба винчанске културе. Тиме је тек отворен пут за велики посао да се документовано докаже активност плочничких „рудара и металурга“.

У наредним ископавањима археолози очекују проналажење сировинске базе за Плочник, која је свакако у близини. Идући за каменом за обраду, некадашњи становници су вероватно пронашли лежишта азурита и малахита, руда живих боја које се топе на 700 степени Целзијуса. Таквих лежишта има уз Топлицу, уз Бањску реку и Косаницу.

Донедавно је у историји и археологији Плочник био познат првенствено по керамици и донекле по фигуралној пластици, а од сада се са сигурношћу може сврстати и изучавати као централно насеље јужне винчанске културе, које познаје серијску производњу масивних бакарних оруђа. Уједно се помера и време настанка винчанске културе са четвртог на чак шести миленијум пре нове ере. Тиме Плочник постаје најстарије место на свету у којем је, може се слободно рећи, започета металургија, а самим тим и индустријска производња.
---------------------------------------------------------



1. Протописмо Лепенског вира (8000-6000 год. пре н.е.).
2. Винчанско писмо (5300-3200 год. пре н.е.).
3. Сумерско у Месопотамији (3100 пре н.е. – 75 год. н.е.).
4. Протоеламско (између 3000 и 2000 пре н.е.).
5. Протоиндијско (око 2200 пре н.е.).
6. Кинеско (1300 пре н.е. и траје до данас)
7. Египатско (3000 пре н.е. – 400 н.е.).
8. Критско (2000–1200 пре н.е.).
9. Хетитско (1600–777 пре н.е.).



Слика 10. Простор Старе Европе и винчанског писма, према италијанском Институту “Euro Innovanet”



Винчанско писмо је, не само историју, померило временски неколико хиљада година уназад, него и просторно изменило цивилизацијску карту, али се померања ту не заустављају. Проф. Пешић у предавању о Словенској цивилизацији (1991. год.), под називом “Завера порицања”, наводи низ до тада важећих аксиома, који по цену бурних ломова, дефинитивно морају бити научно раскринкани и прогнани у поглавље догми. Значи: Слави не потиче од Скјави (на латинском: робови), Словени имају Дажбога, бога сунца, те отуда њихов етноним који именује ову цивилизацију као цивилизацију светлости.
Словени нису били без језика све до почетка нове ере и нису чекали браћу Ћирила и Методија да им дају прво писмо. Словенима припадају и Сармати и Скити, Илири и Трачани, Венети и Анти, Дачани и Готи, Дарданци и др. Истраживања Херодота и Константина Порфирогенита нису довољно детаљна и веродостојна да би на њима почивале науке III миленијума (нове ере). Можда се многи ратови не би ни водили у име (сада знамо) лажног идентитета. Ни Рим, ни Грчка, ни Византија нису дошли на празна пространства.