Шљива и шљивовица

Народ слави шљиву, а политичари не хају

И поред најављеног пакета стимулативних мера произвођачи шљива из Подгорине и ваљевског краја кажу да ће проћи још много времена док ова воћка поново не врати епитет српског блага


Радоје Спасојевић главни промотер фестивала шљива (Фото Б. Нововић)

Осечина – Шљива је једини производ са наших простора по чијој производњи смо једно време били први и неприкосновени у свету.

И данас је Србија, са 38 килограма по глави становника, шљиварска сила. То се могло видети минулог викенда на одржаном Четвртом сајму „плавог блага” у Осечини.

Ова светковина није случајно ушушкана у питомој Подгорини у којој има преко милион родних стабала о којима се стара близу 3.000 домаћинстава.

Без обзира на незадовољство ниском откупном ценом, која се креће од 8 до 12 динара за килограм, тачно 200 Подгораца са својим плодовима и прерађевинама од ове воћке учествовало је на сајму.

„Шљива, бре”, узвикивали су воћари и на тај начин отворено алудирали на лош третман најпознатијег воћарског бренда.

Иако јој је корен у Србији, шљива се у последње време разгранала на свих пет континената са којих су многе земље преузеле примат у њеном узгоју и, наравно, заради. Аргентина, Чиле, Калифорнија и Кина одавно су постали светски шљиварски лидери. Наше „плаво благо”, нажалост, претворило се у неку врсту терета и чудесне и нелогичне главобоље.

Са „аспиринима” на сајму у Осечини, како је то иначе уобичајено, и овог пута дошли су представници државе. Млађан Динкић, потпредседник Владе Србије и министар за економију и регионални развој, који је пресекао врпцу на новој фабрици за сушење и паковање шљиве „Интема” у Осечини и отворио сајам, произвођачима је најавио долазак бољих дана.

Уз најаву новог пакета стимулативних мера државе он је подсетио и на неке необичне, али охрабрујуће податке. Понајпре на онај да је у свету потражња за шљивом порасла чак за 40 одсто, а из Србије тренутно се извози свега један проценат. Посебно је нагласио да наша земља не може да произведе оне количине које може да прихвати само тржиште у Русији.

Млађани Дејан Мићић, из села Гуњака, који под шљивом има преко четири хектара, каже да је пажљиво саслушао министра Динкића, и да је у име државе лепо говорио.

– Шта ће од тих обећања бити показаће време, али док бољи дани не дођу мој једини излаз, односно спас, биће у сушењу шљиве и прављењу ракије. По садашњим ценама тешко да ћу моћи нашто да зарадим, али како је шљива традиција моје породице ја од ње нећу одустати све док не будем сасвим пропао – вели Дејан.

Вера Павловић из села Драгијевице потврдила је да је тачно оно што је министар казао да ми не можемо да произведемо шљива колико тражи свет. Једино што је он превидео, додаје, јесте то да је то последица одумирања и убрзаног старења села.

– Како село стари тако се смањују и нестају шљивици. Млади неће да раде за џабе, док су приче о некаквој помоћи и подршци, слободно напишите, чиста неистина. Зарађују само они који нас приликом откупа годинама уцењују и понижавају. За својих пет деценија живота и рада наслушала сам се разних бајки и у неке нове више не желим да верујем.

И Верољуб Стефановић из села Драгијевице, који има шљивик нешто већи од три хектара, такође не верује у нека нова чуда у производњи и сигурног откупа шљиве.

– Знам једино да ми сељаци и поред свих невоља нисмо престали да славимо шљиву, јер је она за многе од нас кључни ослонац, а што се тиче политичара и представника државе они дуже време ни нас ни шљиву не „шљиве”.

Уз бројне посетиоце, око 10.000, и високе госте из иностранства, међу којима су били амбасадор Кипра и представници амбасада Аустрије и Норвешке, сајам ће се овог пута дуго памтити по неколико успешних пословних ангажмана, бројним стручним предавањима и више изванредних културних програма. Као и прошле године „звезда” сајамске свечаности био је Радоје Спасојевић, у улози промотера са којим су сви желели да се сликају.

Радоје није произвођач шљива, већ пекар, али за овакву маркетиншку улогу препоручио га је његов стајлинг. А дуге, веселе, невеселе и бескрајне приче о „плавом благу” Србије, наставиће се све до новог Петог сајма.

Будо Нововић

[објављено: 31/08/2009]