Дружина Бога Световида, клуб словенских занесењака
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

Свето дрвеће у Срба - фотографије

4 posters

Go down

Свето дрвеће у Срба - фотографије Empty Свето дрвеће у Срба - фотографије

Порука  Бели Вид Wed Aug 19, 2009 4:07 am

Други српски устанак је подигнут под ТАКОВСКИМ ГРМОМ.
Таковски грм - пре 1887. г.

У тадашњем забрану, на Цвети 1815. године, под највећим храстом, донета је коначна одлука о подизању Другог устанка. Храст лужњак се у народу назива и грм, па одатле потиче назив "Таковски грм" који је постао један од симбола сећања на догађаје везане за коначно ослобађање од Турака и стварање српске државе.

Свето дрвеће у Срба - фотографије 441
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Свето дрвеће у Срба - фотографије Empty Re: Свето дрвеће у Срба - фотографије

Порука  Бели Вид Wed Aug 19, 2009 4:10 am

Свето дрвеће у Срба - фотографије Svetis1

Свето дрвеће у Срба - фотографије Litijekodhrastausela269sn0

Свето дрвеће у Срба - фотографије Kolokodhrastausela269koij7
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Свето дрвеће у Срба - фотографије Empty Re: Свето дрвеће у Срба - фотографије

Порука  Бели Вид Wed Aug 19, 2009 4:38 am

Свето дрво на Звездари у центру Београда.
Месту где и урбани Срби, Београђани, могу да осете дух старе вере.

Свето дрво налази се унутар етно ресторана "Запис"
(да не би испало да рекламирам приватни ресторан адресу шаљем заинтересованима путем приватне поруке)

Свето дрвеће у Срба - фотографије Bg_hrast


Re: др Војислав Шешељ о старој српској религији

Порука Mozak00 21.7.2009. 2:31
Световид ме замолио да објавим његову фото репортажу о светом дрвету на Звездари.
Месту где и урбани Срби, Београђани, могу да осете дух старе вере.

Свето дрво налази се унутар етно ресторана "Запис"
(да не би испало да рекламирам приватни ресторан адресу шаљем заинтересованима путем приватне поруке)

Слика

Корење му је испод ресторана, стабло пролази кроз ресторан, а крошња избија кроз отвор на крову.(што је по мени добро јер је дрво колико толико заштићено)

Као да се улази у неки храм

Свето дрвеће у Срба - фотографије Bg_hrast2

Свето дрвеће у Срба - фотографије Bg_hrast3

Свето дрвеће у Срба - фотографије Bg_hrast4

Прва литија одржана је 1928. године, да би култ дрвета замро под комунистима, а поново је обновљен 1994. године. Последња литија одржана је 2008.
Дрво је под заштиитом државе.

Свето дрвеће у Срба - фотографије Bg_hrast5

Свето дрвеће у Срба - фотографије Bg_hrast6
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Свето дрвеће у Срба - фотографије Empty Re: Свето дрвеће у Срба - фотографије

Порука  Бели Вид Wed Aug 19, 2009 5:54 am

Свети бор на Каменој гори:

Свето дрвеће у Срба - фотографије Svetibor1

Свето дрвеће у Срба - фотографије Svetibor3
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Свето дрвеће у Срба - фотографије Empty Re: Свето дрвеће у Срба - фотографије

Порука  Бели Вид Wed Aug 19, 2009 5:56 am

Свети храст - Запис (село Гараши)

Свето дрвеће у Срба - фотографије Hrast1-1

Свето дрвеће у Срба - фотографије Hrast3

Свето дрвеће у Срба - фотографије Hrast4-1

Свето дрвеће у Срба - фотографије Krajputas

Свето дрвеће у Срба - фотографије Zapis

Свето дрвеће у Срба - фотографије Hrastzastita

Свето дрвеће у Срба - фотографије Hrast7
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Свето дрвеће у Срба - фотографије Empty Re: Свето дрвеће у Срба - фотографије

Порука  Бели Вид Wed Aug 19, 2009 6:03 am

Свето дрво

Шумадијско село Сепце река Јасеница дели на Доње и Горње, а стари хрст – запис у порти цркве брвнаре, сједињава

Свето дрвеће у Срба - фотографије Crkvakrajhrasta

Свето дрвеће у Срба - фотографије Hrastsveti
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Свето дрвеће у Срба - фотографије Empty Re: Свето дрвеће у Срба - фотографије

Порука  Бели Вид Wed Aug 19, 2009 6:10 am

Запис дрво - Шиптарски терористи су покушали динамитом да оборе стари Храст у порти месне црке. За овај Храст мештани кажу да је старији и од Пећке патријаршије.

Свето дрвеће у Срба - фотографије Drvosveto
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Свето дрвеће у Срба - фотографије Empty Re: Свето дрвеће у Срба - фотографије

Порука  Вида Thu Aug 20, 2009 1:23 pm

Drvo sveta (jedna od verzija slovenskog predanja)

Osovina sveta jeste sveto drvo jasen. Njegov visoki vrh nadvisuje najviše planinske vrhunce i šest nebesa i dopire do sedmog neba, na kojem je, u svojim svetlim dvorovima, ustoličen vrhovni bog Svarun. Koliko je jasenu, stablu sveta, vrh visok, toliko mu je i koren dubok; žile mu se šire po samom podzemnom carstvu Crnoboga. Koren mu je četvorokrak: jedan krak vodi na jug, drugi na istok, treći se pruža ka severu, a četvrti ka zapadu. Sitne rese u jasenovoj krošnji jesu Sunce, Mesec i zvezde. Pod jasenom se prostire zemlja. Tako jasen povezuje podzemlje, zemlju i nebo. Pod stablom sveta izvire ključ čiste vode, žive vode koja ozdravlja i vraća iz mrtvih. Kraj izvora sede tri suđenice, Svarunove službenice. Jedna zna šta je bilo, druga šta će biti, a treća ono što jeste. One određuju šta će doći a šta proći, svakom udeljuje njegovu sudbu - nekom dobru, nekom zlu. Tako one koje dosuđuju život i smrt borave na praizvoru života.
Вида
Вида

Број порука : 47
Join date : 19.08.2009

Назад на врх Go down

Свето дрвеће у Срба - фотографије Empty Re: Свето дрвеће у Срба - фотографије

Порука  Бели Вид Thu Aug 20, 2009 1:36 pm

КУЛТ ДРВЕТА И БИЉАКА КОД СТАРИХ СРБА



Култ дрвета и биљака једини је од старих култова са којим се црква, нарочито наша православна, брзо и безусловно измирила, тако да он данас у њој има нарочито своје место и своју символику. Као што се у старим религијама ниједна култна радња, ни молитва, ни жртва, нису могле ни замислити без манипулација са гранчицама каквог светог дрвета, тако се у нас не може извршити водоосвећење без босиљка; и када наше старе жене, идући у цркву, носе у руци босиљак или, у Приморју, гранчицу маслине, оне чине исто што и савременици Софоклови, који су, идући у храм, обавезно носили свете гранчице у руци. Колико је наша црква показала мало интересовање да ратује против старинског култа дрвета, најбоље се види из чињенице да у култу светога дрвета, записа, у адорирању његовом и приношењу жртава њему, узимају учешћа и свештеници. Све то учинило је да је култ дрвета и биљака у нашем народу и данас још необично свеж и јак.

Дрвета са демонском или чак божанском снагом има много. Обично се обожава или цела специја, на пример: липа, храст, леска, или поједини истакнути примерци: бор краља Милутина у Неродимљу, крушка код Ђевђелије, брест у Петровграду, о коме је недавно било говора и у нашој штампи, орах код Моловина у Срему, липа код извора Цорника у Славонији („најстарија југословенска липа" — Шулек) и толики други. Светих шума и гајева, којих је у доба цветања паганизма било врло много, данас има само по ретком изузетку; али да су раније постојали у већем броју, смемо закључити из имена манастира као што су Грабовац, Крушедол, Ораховица: манастири су, по свој прилици, заменили старинска претхришћанска светилишта, чији су центри били у одговарајућим светим гајевима.

Ако бисмо хтели да говоримо о сваком дрвету понаособ, прво што би требало да учинимо то је да их поделимо на две категорије: на добра и зла древета, или — како су их делили још стари народи, Грци и Римљани, такође и Германци — на дрвета срећна и несрећна. Једно од најважнијих дрвета из прве категорије била би, свакако, леска. Код нашег народа постоји читава религија овог дрвета. Лескина шибљика има изванредну магичну снагу; таква магична шибљика може испунити сваку нашу жељу; и њоме се може убити ђаво, човек претворити у животињу, и понекад чак и мртвац оживети. У леску не удара гром, и због тога се чобани, кад загрми, ките њеним лишћем, или га мећу под појас, или беже под њу. Леска је и дрво знања. Ко би метнуо у уста месо од змије која под леском живи, разумео би говор животиња; а ко би појео срце те змије, томе би свака травка рекла од чега је лек.

Међу света дрвета могу се још убрајати липа, храст, тисовина и многа друга. Липа је свето дрво свих Словена. Липови гајеви и поједини примерци били су некада центар култа: око старих цркава и џамија налазе се и данас липе, или их је, према локалној традицији, било раније; цркве су, можда, у појединим случајевима замениле свете липе. Од липовог дрвета правили су се старински идоли; „крст липови" у познатој турској псовци упућиваној Србима у ствари је алузија на старински идол од липовине; око липе вршена су некада венчања. Иначе је култ липе од давних времена у декаденцији; вероватно је да је та декаденција отпочела још пред крај паганизма. Данас липе нема у нашим крајевима много; међутим, велики број топографских имена по њој, много већи но по осталим дрветима, доказује да је липе пре било много више, свакако у вези с тим што је и поштовање према њој било јаче.

Храст је у старим индоевропским религијама познато дрво бога громовника. Код нас се храст по правилу узима за бадњаке и за записе. Где се поред цркве налази храст или храстов гај, то су вероватно света дрвета преостала још из времена паганизма. И обичај да се под храстом одржавају зборови и врше суђења старински је и у вези са религијским уважењем тога дрвета. Од осталих светих дрвета можемо само споменути још тисовину, која је „вилинско дрво" и расте само на чистом месту. Ниједно дрво, осим можда глоговине, није тако снажан утук против злих демона. Некаква Циганка, за опкладу, од педесет плугова који су на њиви орали, зауставила је својим басмама четрдесет девет, а педесети није могла, јер је у роговима волова било помало тисовине: „Такав плуг" — рекла је Циганка — „не би могли зауставити ни сви сихирбаизи што их има на свету."

Списак божанских и демонских дрвета, ако бисмо хтели да споменемо сва дрвега која долазе у обзир, испао би врло велики. У томе каталогу једно од угледних места припадало би и јавору, који има везе са мртвачким култом, и култом предака, и није случајно што су се мртваци некада често сахрањивали у издубеним јаворовим деблима; што се мртвачки ковчег често прави од јаворових дасака („Сине мили, је л' ти земља тешка, Ил' су тешке даске јаворове"); и што су гусле, које су инструменат епске поезије, а епска поезија је у вези са култом предака и један део тога култа, од јаворовине.

Од биљака које су имале значај у старој српској религији не можемо а да не споменемо босиљак, за који је Панчић рекао да Србина прати кроз сав његов живот, у радости и жалости, од колевке па до гроба. Он је божји цвет; најпре у башти треба посадити босиљак, па онда остало цвеће. Према српским легендама, поникао је он на гробу цара Уроша; или чак на гробу Спаситељевом; или је постао од суза светога Саве. Једна легенда каже да Богородица најрадије мирише тај цвет; и када је једном „овца Разблудница" била код Бога на вечери, Бог јој је дао јабуку, а Богородица киту босиљка. Као што грчки Хермес вади душе чаробним штапом, тако свети Арханђео вади душе праведника босиљком.

Оволико о религији појединих дрвета и биљака. Ако се сада посматрају све укупно, моћи ће се добити занимљива и, углавном, јасна слика о целокупној религији и култу њиховом у нaшoj старини. Ми ћемо од свега тога дати само неколико фрагмената, узетих преко реда. Унапред бисмо сасвим укратко могли рећи да, према старинским схватањима и нашег народа и других народа, дрвета и биљке могу бити — мада то нису увек — сеновите, то јест, оне припадају или каквој души (то су, на пример, воћке и лозе које се саде по гробовима; ружа која је поникла на гробу невино погинуле Јованбеговице; косовски божури; босиљак који је самоникао на Исусовом гробу), или каквом добром или злом демону (брест, јасен, јела, бор припадају вилама; зова и орах неким злим демонима), или дивовима, који су у ствари најстарије форме паганских богова (отуда дивље воћке и дивље животиње — тј. које припадају дивовима), или најзад божанствима (храст богу громовнику, леска неком великом женском божанству, липа такође неком великом божанству).
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Свето дрвеће у Срба - фотографије Empty Re: Свето дрвеће у Срба - фотографије

Порука  Бели Вид Thu Aug 20, 2009 1:38 pm

Када сам рекао да извесна дрвета — поједини примерци или цела специја — припадају извесним демонима или божанствима, ја сам нарочито употребио овај неодређени израз. Каква је то припадност, каква веза између дрвета и демона? Има научника (какав је нпр. халски професор Ото Керн) који мисле да дрво или биљка сами по себи, као такви, никада нису обожавани, него да њихов религијски карактер и углед долази отуда што су они евентуално могли бити стан, привремени или стални, каквог божанства или демона; света дрвета, према томе, не би била ништа друго него најпримитивнији храмови, с обзиром на то да храмови у паганизму доиста нису били ништа друго него зграде у којима божанство станује (у извесној супротности са данашњим храмом, који је у првом реду зборница). Још Плиније Старији, из I века после Христа, рекао је за дрвета да су „храмови богова", numinum templa. Међутим, у нашој народној религији постоји и постојало је и једно и друго схватање. Да дрво може бити, пре свега, склониште, седиште људске душе, доказ су нам воћке и дрвета која се саде по гробовима, и у која народ замишља да се склања душа покојникова. Из народне књижевности и из народних веровања знамо да је на Момировом гробу изникао бор, а на Грозданином лоза; или на гробу неког другог момка лоза, а на девојчином ружа; да су из крви косовских јунака поникли божури, а на гробу светога Јована Владимира бршљан.

Дрво може бити и вилин стан. У једној нашој народној песми, Бог је дао момчету златне роге, и ово „прободе бору кору, ал' у бору млада мома, пак засија као сунце". На неким дрветима — на пример, на бресту и јасену — виле се нарочито радо скупљају. Занимљиво је, још, да се и данас из наших обичаја и традиције може видети да је дрво понекад могло имати потпуно исти значај који и храм. У источној Србији старинско причешћивање копривом, о Ускрсу, врши се под зеленом шљивом или другим зеленим дрветом, онако како се у старим култовима вршило у храму или његовој непосредној околини. Света дрвета, записи, под којима се чине молитве и приносе жртве и у које се урезује крст који се сваке године обнавља или на који се прикуцава икона, у ствари није ништа друго него један такав примитиван храм.

У једној нашој легенди прича се како некакав цар није никада ишао у цркву да се Богу моли (јер му се ту ''није дало''), него је то чинио под крушком („крушчица је моја црквица") и његове молитве ту имале су толико успеха да се он посветио. Није немогуће да и у познатој лепој српској легенди ''Ко мање иште, више му се даје'' имамо тамну успомену на култ који се вршио под крушком као светим дрветом: „чување" крушке у том случају имало би се схватити као остатак култа који је чињен крушки, и тек тада било би јасно нешто што се из данашње приче не види — наиме, због чега су била награђена браћа која су крушку чувала.

Један, на жалост заборављен али врло даровит, наш истраживач, Павле Софрић, с правом је рекао да није случајно што се у нашим народним песмама хајдук моли Богу под зеленом јелом: јела, за коју иначе довољно знамо да је сматрана за сеновито, свето дрво, имала је овде да замени храм. Из наведених примера види се да је дрво доиста могло бити седиште, или храм, каквог демона или божанства. Из других примера, међутим, види се да је дрво и само по себи, као такво, могло важити за демона или божанство. За то најубедљивије говори бадњак, коме се о Бадњем вечеру приносе жртве, упућују поздрави и молитве и који се уопште целога вечера, у свима церемонијама, третира не као дрво него као личност, као божанство које се прописно спаљује. да би се (према схеми која нам је позната из религије Атиса, Озириса, Адониса, Сандана и других) поново родило.

Други занимљив пример имамо у необичном култу који се о Бадњем вечеру чини тисовини: када се она унесе у кућу, морају је „предворити" две младе девојке или момак и девојка, исто онако ''као мрца''. Божанска снага дрвета или биљке претпоставља се и у обичају да се листом или пупољком појединих дрвета и биљака, на пример леске, коприве, тисовине, у нашој старој религији и причешћивало. Најзад, да се и дрвета и биљке могу персонификовати, види се и из неких старинских схватања, од којих имамо мање или више јасних трагова у традицији и обичајима.

Примитивни људи понекад смaтрају да су са овом или оном биљном специјом у неку руку равноправни, да су истога порекла и сродници; такве случајеве имамо у такозваним тотемистичким заједницама; али и код класичних и код оријенталних народа постоје мотиви у којима се прича да су први људи рођенн из дрвета. У нашим народним приповеткама познат је мотив да се девојка рађа из босиљка или из јабуке, или из бора. У Херцеговини причају да виле постају из биљке мразовца (colchicum autumnale), зато момци никада неће ову биљку да згазе; док напротив старе жене чине то кришом, рано у зору.

Арапи причају за палму да ју је Бог створио заједно са човеком и зато је називају братом (ми бисмо рекли „сестром", али је палма, нахли, у арапском мушкога рода). Код нас се биљке често апострофирају са „сестрице" (''видовчице, по Богу сестрице'', ''лешчице, по Богу сестрице''), и то, што је важно, не у лирским песмама, него у баснама и молитвама, у којима су најбоље сачувани старински култни називи и старинска веровања. Бајалица назива уопште сваку магичну траву коју ћe да ископа ''о травице, по Богу сестрице''. Леску и Немци зову ''Frau Hasel''. — Очевидно је, дакле, да дрво или биљка, сами по себи, могу бити божански нумен.
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Свето дрвеће у Срба - фотографије Empty Re: Свето дрвеће у Срба - фотографије

Порука  Бели Вид Thu Aug 20, 2009 1:38 pm

Кад је реч о старинском култу, може бити од интереса — мада нећe представљати никакнву ceзацију — да утврдимо како су се наши преци обраћали, како су адорирали света дрвета. Ако се упореде данашњи наши фрагменти са стањем ствари у религијама старих народа, моћи ће се конструисати ови главни моменти у нашим старинским молитвама: метанисање пред светим дрветом, хватање руком, целивање. Поред тога, обавезно је било и седење под светим дрветом или у светом гају. Пред дрветом коме се старински Србин обраћао молитвом, требало 6и дакле најпре метанисати, па га онда ухватити рукама, и peћи своју жељу. Тако и данас раде у Босни стари Срби када се, уочи Ускрса, исповедају лески и причешћују њеним пупољком; тако је урадила и Латона са палмом и маслином, пре но што ће родити Аполона и Дијану.

Старински, још грчки и римски, пропис да се путник када пролази поред светога гаја, треба ту да задржи и неко време поседи paulisper assidere, може послужити као леп коментар за један наш познати обичај у мртвачком култу, и за једно место у песми „Женидба Милића барјактара". Када је Милићева заручница умрла, сватови су је прописно сахранили, па онда око гроба, који је био одмах засађен ружама, клупе поградише:



Ко ј' уморан, нека се одмара.



У песми је заборављен прави смисао седења, али после овога што смо рекли јасно је да је то доиста кудтна радња, у најмању руку одавање почасти покојнику. Ми, уосталом, и са друге стране знамо да седење може имати извесно позитивно, магично дејство: сетимо се само прописа да гост, када уђе у кућу ма за најкраће време, мора сести; и да такође мора сести и полаженик када нам о Божићу доће. — Што се тиче целивања светих дрвета, мени је, из ове области, познат само случај целивања бадњака, код нас у Шумадији и иначе.

Али да је тај пропис обухватао раније и друга света дрвета, смели бисмо закључити из чињенице да је целивање светих предмета одувек имало у култу велики значај. Цицерон на једном месту спомиње бронзану статуу Херкулову у Агригенту, која је од силних целива сва била излизана. Ја се лично сећам да сам у Риму, у капији Аурелијановога бедема кроз коју иде пут за Тиволи, видео такође један јако излизан мраморни крст, испод кога је писало италијански:

„Ко пољуби овај крст, 100 дана опроштаја у пургаторијуму".

O жртвама које се светим дрветима и биљкама приносе имамо интересантних докумената. У много случајева дрвету или биљки, односно божанском нумену који се у њима замишља, приноси се жртва у вину, хлебу и меду. Клену и глогу, на пример, приноси се на жртву погачица, вино и вода, да 6и се сазнало да ли се болесник намерио. Исто тако, уочи Ђурђевдана и Спасовдана приноси се слична жртва вили, која борави у биљци јасенку, да би болеснику, који ћe те ноћи спавати под јасенком, дошла на сан и казала му лек. Сасвим старинску жртву имамо и у обичају у околини Ђевђелије да се о Ускрсу даје крушки нафора, која јој се уметне под кору. У нашој старој религији постојале су у култу дрвета и такозване обедне жртве.

Ово је врло старинска, према једном енглеском истраживачу, Робертсону Смиту, чак и најстарија форма жртве уопште. Људи једу исто јело, за истом трпезом, са божанством и преко јела учвршћују односе, праве савез са њим, онако као што се пријатељство и савез и данас још склапају преко соли и хлеба, и као што се ономе који нам долази као гост, и чије пријатељство желимо да антиципирамо, нуди со и хлеб. Такве обедне жртве постоје код нас у култу предака: приликом даће оставља се за трпезом празно место за душу покојникову, за коју се мисли да невидљиво узима учешћа у гозби.

Код Римљана постојао је обичај заједничког обеда богова и људи, који се звао lectisternium; том приликом у зачељу је резервисано место за бога, његова статуа била би донесена и постављена на столици или миндерлуку, и пред њу би била изнесена јела. За овакву примитивну жртву тешко је наћи паралелних примера у историји религије, и утолико је занимљивији један српски пример из религије дрвета. Наиме, у Неродимљу постоји један прастари, свети бор, за који традиција каже да га је посадио краљ Милутин. Првога дана Ускрса код тога бора држи се сабор, који кулминира у ритуалној гозби, при којој место у зачељу заузима бор. Леп и врло редак пример за лектистернијум у нашој религији.

Култ биљака, у нашој старини, припадао је иначе великим делом женама. Док су из других неких култова жене искључене или им је улога ограничена (на пример, жени није дозвољено да коље ситну стоку и живину, јер би се, каже се, оно што жена закоље омрцинило — а ми знамо да је свако клање првобитно било церемонијално и под контролом религије; па онда, жена по правилу не може „устајати у славу"; чак и за улазак у храм постоје извесна ограничења) дотле у култу и религији дрвета и биљака жена, по правилу, води прву реч. Једна од најважнијих ствари у овој области јесте брање лековитих и магичних биљака. Претпрошле године [1938] о тој теми изашла је велика књига једног белгијанског научника (А. Delatte), из које се најбоље да видети колико је тај чин религијски значајан и са колико се обзира и церемонија мора да њему приступа.

Код нас, као што је познато, ова важна религијска радња потпуно припада женама — довољно је подсетити на „идење у здравац" о Биљаном петку, и на брање биљака за време Међудневица. Занимљиво је да и иначе цео биљни свет, у свима религијама и митологијама, долази у интересну сферу и под контролу женских божанстава и демона. Споменуо сам петак и Међудневице као дане када биље има нарочиту спасоносну моћ. Зар петак, vendredi, Freitag, као што се већ и из самог имена његовог види, није дан старинске Венере, односно германске Фраје, и, када је код нас извршено персонификовање дана, наше свете Петке? А Међудневице су дани између свих великих Богородичиних празника. Важна је још чињеница да су у ову међудневичку сезону још и за време паганизма падали највећи празници женских божанстава. Божанства од којих зависи цела вегетација, и код семитских и код индоевропских народа, такође су женскога рода: то је Иштар или Астарта, или Димитра, или Мајка Земља, или друго које женско божанство.

У нашој религији и митологији најчувеније биљарице јесу женски демони, виле. Оне се и рађају из биљака или из дрвећа, и живе у њима или око њих; чак и њихова егзистенција зависи, у највећој мери, од магичних биљака; у народним приповеткама наивно и не без извесног хумора прича се како се виле журе да, у ноћима када биљке имају нарочиту магичну моћ, предухитре смртне жене и тако рећи испред носа им поберу митску биљку вратолом; или семе од белога лука, које даје бесмртност; или семе од папрати, с помоћу кога се може наћи и подићи закопано благо.
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Свето дрвеће у Срба - фотографије Empty Re: Свето дрвеће у Срба - фотографије

Порука  Бели Вид Thu Aug 20, 2009 1:39 pm

Чак и животињски свет нагоне виле да за њихов рачун скупља магично биље. У једној фантастичној причи из Прилепа објашњава се због чега су ждраловима вратови очупани. Они, наиме, иду сваке године у неку пусту планину у коју људи немају приступа, и ту, за виле, беру смиље, па га онда вршу; и вратови су им очупани зато што су били везани за стожер. У давној прошлости улога жене у култу дрвета и биљака морала је бити још много већа. Од њене магичне интервенције често зависи цела вегетација. У примитивном друштву жене су, да би се вегетација обезбедила, чак приношене и на жртву. Није немогуће да је такав обичај постојао и у магловитој словенској прошлости.

Има код нас један обичај о Ђурђевдану да се иде на реку и ту, ''шале ради'', понека девојка гурне у воду и, разуме се, одмах затим извуче на обалу. То што се данас сматра за шалу била је некада, по свој прилици, озбиљна култна радња. Ја држим да овде имамо ништа мање него замену, супституцију људске жртве. У врло далекој прошлости — тако бисмо смели да реконструишемо целу ствар — божанству које се замишљало да је у реци жртвована би била по једна девојка, односно била би му послата као невеста; онако исто као што је реци Нилу сваке године жртвована по једна девојка, и као што река у лепој нашој причи о Усуду тражи људску жртву. То је, у паганизму, познати случај такозване „свете свадбе": на мистичан начин, и по сили аналогне магије, има да ова жртва изазове и обезбеди пољску плодност.

Занимљиво сведочанство о божанској снази појединих дрвета имамо ми можда и у извесним заклетвама, у којима се таква дрвета спомињу. Наш народ куне се у бор и глог:

бора ми, и: глога ми. Вук мисли да су ове речи узете зато да се не би велико Божје име профанисало и узимало у уста ради ма какве багателе. И доиста, постоје примери за овакав еуфемистички начин изражавања какав претпоставља Вук, на пример код Француза и Немаца: parbleu м. par dieu и potz Wetter м. Gottes W.

Али је ипак вероватније да ми овде стварно имамо заклетву светим дрветом. Ми, доиста, знамо да су се стари Словени, као и стари Германци и класични народи, радо заклињали светим дрветима; и да је та навика била јако популарна, доказ је то што је црква сматрала за потребно да овакве заклетве нарочито забрањује. Аналогних случајева за овакву заклетву имамо код Грка. који су се заклињали — incredibile dictu — у купус, јер је он сматран за свет, и код Германаца, који су се заклињали у леску. За бор и глог ми иначе довољно знамо да су их наши преци доиста сматрали за света дрвета. О бору речено је већ раније нешто. Глог је, поред осталих својих супра-нормалних особина, имао још и ретку част да се сматра за козмичко, васионско дрво. Као за игдрасил у германској митологији, тако наш народ прича за неки велики глог да на његовим гранама стоји цела земља, за тај глог везан је црни пас, који непрекидно гризе глог, и ако би га прегризао, свет би пропао; али с времена на време свети Петар прекрсти штапом, и глог се врати на стару меру.

С обзиром на евентуалну демонску или чак и божанску природу дрвета и биљака, није никакво чудо што за сечење дрвета и брање биљака постоје нарочити магични и култни прописи. Када ко посече дрво за које се боји да није можда сеновито, треба да на преосталом пању одсече живој кокоши главу, па му се неће ништа десити. Овде, очевидно, имамо жртву замене, исто онако као што се, када у једној кући убрзо двоје једно за другим умру, са оним другим сахрањује петао или кокош, као замена за трећег људског мртваца. Али има и друга могућност да човек посече дрво па да му се ипак не деси ништа.
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Свето дрвеће у Срба - фотографије Empty Re: Свето дрвеће у Срба - фотографије

Порука  Бели Вид Thu Aug 20, 2009 1:39 pm

Мој уважени пријатељ прота Стева Димитријевић причао ми је да на Косову Арнаути овако раде када секу дрво за које се боје да није сеновито: један сече, а други чека са каменом у руци, па чим онај посече дрво, овај други брже-боље постави камен на пањ. Зашто? Камен има моћ да привуче, веже за себе сваку душу: сетимо се само гробног споменика, коме је био првобитан циљ да покојникову душу за себе веже; или белутака којима се оивичује гроб и који имају иста циљ; па онда белутака који се бацају у гроб покојника за кога постоји бојазан да ћe ce повампирити. Камен који Арнаути мећу на пањ посеченог дрвета има, очевидно, задатак да душу која се у том дрвету можда налази — веже за себе, тако да ова не буде у могућности да оде слободна и изврши освету.

И за брање магичних биљака постоје строги прописи, којима се регулише и време брања и многе друге ствари, као што су молитве, жртве, култна чистота. Занимљив је Овидијев опис како је чувена чаробница, Медеја, брала магичне биљке, којима ћe подмладити свога свекра, Езона: из њега се види колико та ствар може да буде церемонијална и компликована. Такви прописи постоје и код нас. Ја ћy споменути само један.

За копање великога зеља, врло цењене магичне биљке, која ћe се ушити деци у амајлију, и употребити за кађење куће од вештица, важи овај пропис: зеље се копа у Међудневице; оно се копа каменом, и када се довољно опкопа, баци се камен увис, и зеље ишчупа, док се камен још није вратио на земљу. „Ако камен прије пане него су ишчупали" — каже онај који је овај обичај описао — „онда држе да то зеље нема толику моћ као што би имало да се ишчупало прије него је камен пао." Цео церемонијал занимљив је. Пропис да се мора копати каменом, а не можда ножем или ашовом, свакако је изванредно стар, старији од употребе метала, дакле: свакако још из неолитског времена; онако као што је старији од употребе метала и пропис да се покров за мртваца мора сећи каменом, а не маказама. А због чега се камен баца увис? После онога што је горе речено о употреби камена приликом сечења дрвета, ствар је сасвим јасна. Биљарица жели да у биљци остане демон који је и чини лековитом, и зато је, у моменту чупања, изолује од камена, бојећи се да камен демона из биљке не привуче у себе.

Код оваквог стања ствари не изненађује нас што дрвета и биљке имају угледно место и у нашој митологији и легендама. Мени је до сада познато око стотину митова и легенди, у целини и у фрагментима. Они се одликују својом фантастичношћу, тајанственошћу и нежношћу. Митских дрвета и биљака има много. Коме одмах не би пале на памет са букве јабуке, или јаворове, или јовове, или златне јабуке, које у неприступачној шуми чува змија или аждаја, или јабуке од којих се ствара злато, или од којих расту рогови? Довољно је уз њих подсетити на јабуке хесперида и на плодове са дрвета живота у рају (које је, у првобитном миту, такође чувала змија), па ћемо се уверити да се овде доиста налазимо у пуној митологији.

У митске биљке долази и толико спомињани расковник, који отвара сваку браву и проналази скривено благо. Ко хоће да га нађе, треба сам себе да стави у окове и да иде ливадом; па где окови сами од себе спадну, ту ће га наћи; или ћемо га наћи код јежа, који се у приповеткама сматра за врло мудру животињу, и који га држи под језиком. Од животиња можемо добити и „земаљски кључ", који има исту моћ као и расковник; ту травку познаје тица жуња. Када она излети из гнезда, треба затворити излаз и подметнути црвену мараму, па кад жуња види да не може ући, донеће ту магичну травку и отворити улаз; али чим то учини, гледаће она да травку уништи, па ће је бацити на црвену мараму, мислећи да је ватра, и онда је човек може узети. Постоји, најзад, и травка за којом су чезнули и тражили је многи јунаци из епских песама и из народних приповедака; то је травка живога. Ту травку познаје змија, која је „лукава мимо све звери пољске". Ако једну змију убију, лако се може десити да њена другарица донесе травку живота и оживи је.

Има још једна биљка — или, боље рећи, један биљни супстрат — која нам може осигурати вечити живот — то је једна на први поглед тако обична ствар какво је семе од белога лука. Али то семе нико никада није видео нити за њега чуо. За њега знају само виле. Као што су грчки богови јели амброзију, тако наше виле једу семе од белога лука, и живе докле им се живот не досади; а кад им досади, оне то семе одбаце, и тако без бола умру.

Из овог последњег податка види се да се је и наш народ, ко зна у како далекој прошлости, као и други народи интересовао за проблем бесмртности. Бесмртност је могућа, али само условно, и само у теорији; у пракси, њу је човек, било због своје лакомислености или неповерљивости, изгубио или проиграо. Александар Велики нашао је воду живота, али ју је изгубио кривицом свога кувара; први човек, вавилонски Адапа, није смео да окуси јело бесмртности, које му је за својом трпезом понудио врховни бог Ану, јер је мислио да му Ану спрема замку; Адам је продао своју бесмртност за плод који ће га довести до сазнања добра и зла; Гилгамеш је добио, најзад, травку живота, али је пустио да му је украде змија. У крајњем реду, што људи нису бесмртни, крива је она позната завист богова, која је била тако важна компонента у старој, нарочито у грчкој религиозности.

Када су богови стварали људе — каже се у једном старовавилонском тексту —



Они су за људе одредили смрт,

А живот су за себе задржали.



И наши преци веровали су да је бесмртност могућа, али да нам је, грабећи за себе јело живота, оспоравају виле; међутим, мада су због овога могли негодовати, нису они никада губили уверење да се еликсир живота ипак налази у тајанственој снази светих дрвета и магичних биљака. На томе уверењу почива цела религија дрвећа и биљака, коју су наши преци са пуно пијетета чували и оставили је својим потомцима у аманет.
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Свето дрвеће у Срба - фотографије Empty Re: Свето дрвеће у Срба - фотографије

Порука  Бели Вид Thu Aug 20, 2009 1:40 pm

извор

ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ

МИТ И РЕЛИГИЈА У СРБА
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Свето дрвеће у Срба - фотографије Empty Re: Свето дрвеће у Срба - фотографије

Порука  Бели Вид Fri Aug 21, 2009 7:29 pm

Свето дрвеће у Срба - фотографије Zavetnodrvo
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Свето дрвеће у Срба - фотографије Empty Re: Свето дрвеће у Срба - фотографије

Порука  Matuška Sat Aug 22, 2009 3:41 am

Ne znam koliko se uklapa ali mi lepo ide ovde.... Smile
Свето дрвеће у Срба - фотографије Sveshennoederevo.th
Matuška
Matuška

Број порука : 28
Join date : 21.08.2009

Назад на врх Go down

Свето дрвеће у Срба - фотографије Empty Re: Свето дрвеће у Срба - фотографије

Порука  Montenegro Sat Aug 22, 2009 12:18 pm

Maj 14, 2005 - 10:49 PM NT - 1635
Zlatiborski travar Srba Ilic ovoga puta nas upoznaje sa L I P O M (Tilia sp.)...

L I P A (Tilia sp.) Na svim slovenskim jezicima ovo lepo drvo jednako se naziva ? lipa. Cvrsta ukorenjenost u govoru, nedvosmisleno nam ukazuje ne samo da je od najdavnijih vremena lipa bila poznata svim Slovenima, vec i da je uzivala posebno postovanje i da joj je pridavana narocita vaznost u svim zajednicama slovenskog porekla. Stari Sloveni su bili vesti pcelari, a lipa je u njihovo vreme i u njihovoj postojbini bila najmedonosnije drvo i najvaznija pcelinja pasa. Bagrem, danasnje najbitnije drvo za pcelarenje, u Evropu je iz Kanade doneo francuski inzenjer Roben tek 1756. godine. Buduci da je starim Slovenima med sluzio kao vrhunska i najznacajnija poslastica, i da su od njega pravili medovinu, veoma ukusno i veoma jako, pa zato i veoma omamljujuce pice, nasi daleki preci nisu mogli da ostanu ravnodusni prema pravom izvoru tolike slasti, radosti i uzivanja, te da su joj, i zbog toga, pridavali bozanska svojstva i moc. Izvesno je da je lipa ranije uzivala daleko vece postovanje nego sto je to, u skorijoj proslosti, bio slucaj sa sljivom. Narocito postovanje uzivali su lipovi gajevi i veoma stara, ogromna stable, koja vec svojom velicinom ulivaju strahopostovanje i bogobojazljivost. Lipa moze da dozivi duboku starost od nekoliko stotina godina. Njen kult svakako je bio vezan za neko znacajno staroslovensko bozanstvo, ili za vise njih. Sveti lipovi gajevi predstavljali su ono sto danas predstavlja gradjevina verskog hrama. U samom gaju obavljani su verski obredi posveceni vrhovnim ili lokalnim bozanstvima, ali I samom kultnom stablu, koje je bilo zasticeno najstrozim zabranama: nije se smelo seci, stetiti ili skrnaviti, niti se pod njim smelo odmarati ili spavati. Vrlo je verovatno da se ispod starih lipa u dalekoj proslosti obavljao svecani obred vencanja mladenaca. O visokom religijskom znacaju lipe govori i cinjenica da je iz nje vadjena ?ziva vatra? za obnavljanje plamena na kucnom ognjistu, za obredno prociscenje ljudi i stoke i kao magijski lek od mnogih bolesti. U skaski Dedalovog tipa, nas najpoznatiji graditrlj, Rade Neimar, sacinio je sebi i drugovima krila od lipove gradje, da bi se izbavili od nevolje. U nasoj narodnoj knjizevnosti, odnosno u onom njenom delu koji je prvenstveno mitoloski, puno je prica o lipi. Skoro sve su usmerene na to da se lipa zastiti od bilo kakve stete. Jedan konjanik je odlomio granu lipe, da bi sebi usput pravio hlada. Konj mu se razboleo, a ozdravio je tek kada je jahac vretio odlomljenu granu. U nasim krajevima danas nema mnogo lipovih stabala. Medjutim, veliki broj toponima po njoj, mnogo veci no po ijednom drugom drvetu, kazuje da ih je ranije moralo biti mnogo vise, i da je i postovanje prema njoj bilo jako. Lipar, Lipnik, Lipljan, Lipovik, Lipovica, Lipik, tako se i dan-danas nazivaju mesta gde nadaleko nema vise nijedne lipe. Kult lipe od davnih vremena je u opadanju. Pretpostavlja se da je slabljenje ovog kulta pocelo jos u vreme seobe Slovena, kada su u svome zavicaju ostavili nepregledne lipove sume, i kada je poceo da se smanjuje uticaj izvornog mnogobostva. Postovanje prema lipi, jos uvek snazno, nastavlja se i po primanju hriscanstva. Pravljeni su krstici, posebno od lipovog drveta, i usivani u odecu, za zastitu od uroka i bolesti, (dakle, izvorno mnogobozacko shvatanje), kao sto su i nasi mnogobozacki preci u odecu usivali drvene idole. Namerno izbegavam reci pagani i paganizam, jer su to veoma uvredljive reci (paganin zapravo znaci glupak, prostak), i koja samo pokazuje koliko su obzira i manira hriscani imali preme pripadnicima svoje dojucerasnje vere. Danas u nasem narodu lipa, kao, uostalom i ni jedno drugo drvo, osim jos ponekog preostalog starog zapisa, ne uziva nikakvo posebno postovanje, niti je zasticena ma i najlabavijim moralnim kodeksima. Nase nekadasnje bozanstvo sada je samo kvalitetna sirovina za drvnu industriju i, jos uvek, tamo gde je dovoljno ima, bogata pcelinja pasa. Na kraju ovog kratkog druzenja sa nasim nekadasnjim vrhunskim idolom, moram, ipak, da istaknem: od svih zivih stvorenja koje smo obozavali i kojima smo se klanjali, lipa je ne samo najlepsa i najdugovecnija, nego i jedina koja nam nikada nije nanela nikakvo zlo, koja sama nikada nije trazila nikakve zrtve od nas, i koja je, jedino ona, zauvek vredna i dostojna nase ljubavi i postovanja.

Montenegro
Montenegro

Број порука : 19
Join date : 21.08.2009

Назад на врх Go down

Свето дрвеће у Срба - фотографије Empty Re: Свето дрвеће у Срба - фотографије

Порука  Вида Sat Aug 22, 2009 5:27 pm

У Породину постоји «свето дрво», Породински запис, храст лужњак чија је старост процењена на 300 година, налази се на потезу «Бељево», на имању Шишмановић Славка који је и старатељ храста. . Сваке године се организује црквена литија Ђурђевдан. Литија која је организована 06.05.1949.год. прекинута је хапшењем грађана који су кажњени затвором у трајању од 1 – 10 год.
http://porodinac.free.fr/faq.php?lng=sr

U Svrljigu postoji hrast star 650 godina čije se grane ne smeju ložiti, u čijoj se senci ne sme sedeti, ispod kojeg stoka ne sme da pase i ne sme da balega, on je tabuisan.(Večernje Novosti, 22.05.2005; Strana: 15)

Kod Gornjeg Milanovca, u Šumadiji..Lunjevica
Hrast je u 19. veku natkriljivao čitavo prostrano domaćinstvo Trifunovića i predstavljao je sveto drvo zapis, oko koga su prolazile litije na slavu sela. Danas se značajni deo ogromne krošnje osušio, pa su potrebne motke da održavaju presušene grane, ali i dalje dominira tim delom sela.
Свето дрвеће у Срба - фотографије Lunjevica-hrast

Uobičajena oznaka, krist u kori ,ali i krug sezonskog cveća
Na svakom zapisu izrezan je na stablu drveta ii isklesan na kamenu krst na zapadnoj strani, pa su vernici koji se mole tako okrenuti istoku, prema rađanju sunca.
Свето дрвеће у Срба - фотографије Deb02

Osušeno stabla zapisa, pored koga je (ko zna kad, blatom oblepljena) crkvica, u Kovilju
Свето дрвеће у Срба - фотографије Vodicakovilj04

-У Шумадијским селима важи веровање да кад се у храстово стабло-запис удари секиром, да из њега избијају варнице, а затим се око њега окупе виле и играју коло. Ово народно веровање може да иде у прилог хипотези да је храстово дрво део култа божанства грома, с обзиром на избијање варница из њега, што би биле метафоре за муње и громове божанства.

Zavetno drvo i kameni krst stare vere iz okoline Vlasotinca (19.vek piše ispod slike skenirane iz knjige Sretena Petrovića)-
Свето дрвеће у Срба - фотографије Leskovacstarisrpskikrstbl6.th

Pored sela Vrtovac na Staroj planini postoji jedna znamenita starina koju vredi obići.(Midžor i Babin zub su stanište bogova) To je kameni krst ispod jednog hrasta na proplanku opkoljen kukuruzom. Krst i hrast predstavljaju svetinju ili zapis i veoma su stari. Za hrast kažu da ima preko dvesta godina, a da je krst znatno stariji.Prema svemu sudeći, ovaj kameni krst i hrast u kukuruzu kraj Vrtovca nekada su se nalazili u centru sela i potrkepljuju legende da se selo iz raznih razloga nekoliko puta premeštalo i tumbalo.(reportaža u čistu Danas)
Вида
Вида

Број порука : 47
Join date : 19.08.2009

Назад на врх Go down

Свето дрвеће у Срба - фотографије Empty Re: Свето дрвеће у Срба - фотографије

Порука  Вида Sat Aug 22, 2009 5:46 pm

При врху стабла, на једном једва приметном чвору, зарезан је крст, који се сваке године обнављао на дан сеоске богомоље - на Духовски понедељак (други дан Св. Тројице), за време литије и обредног ритуала. Запис је кићен пољским цвећем. Црвеним концем се обавезно обавијало и украшавало стабло. На тој заравни се окупљао народ и после литије и обреда организован је сабор око записа. Догађала су се ту и упознавања, уговарања веридби, свадби и друга лепа друговања. Зими су деца и младеж организовали дружење и забаву у време нерадних божићних дана. Ту се за високе бочне гране записа везивала љуљашка од конопца. Дугачка љуљашка је пружала могућност оним храбријима да се заљуљају тако снажно и високо, да им је путања досезала и до 7 - 8 метара висине изнад земље.

Čair
Свето дрвеће у Срба - фотографије Zapis01

http://www.crkvicacairi.com/zapis.htm

Lozovik, stari hrast
http://folklor.skvart.com/watermark.php?i=13114

ХРАСТ КОД СЕЛА ОСМАКОВА
налази се на размеђи Суве, Старе и Сврљишких планина. На узвишењу изнад села доминира својим положајем, а изгледом наговештава светилиште. Тек кад се попнете до њега откријете да то није једно стабло, него пет сраслих, обележених каменим крстом, и украшених даровима мештана. Клупа и сточић поред су наговештај да мештани често долазе на ово место, одакле се пружа несвакидашњи поглед на три планине.

http://misljenovac.wordpress.com/2009/03/29/%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D1%80%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%BF%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8/

Selo Sepce, crkvica uz hrast
Свето дрвеће у Срба - фотографије 3
Свето дрвеће у Срба - фотографије 3a
http://www.politika.rs/magazin/511/m3.htm

Posle „šam duda“ iz Pećke Patrijaršije(700 godina..), najstarije drvo u Srbiji je „hrast zapis“ u Kovačima kod Kraljeva. To drvo je staro oko 600 godina. I naš glavni grad Beograd ima vrlo staro drveće: najstarije drvo u Beogradu je hrast lužnjak koji se nalazi na Cvetnom trgu.
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/10493.html

Divljane ima još stariji hrast, preko 800 godina. Probaću da nadjem sliku .
Вида
Вида

Број порука : 47
Join date : 19.08.2009

Назад на врх Go down

Свето дрвеће у Срба - фотографије Empty Re: Свето дрвеће у Срба - фотографије

Порука  Sponsored content


Sponsored content


Назад на врх Go down

Назад на врх

- Similar topics

 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму