Дружина Бога Световида, клуб словенских занесењака
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор?

4 posters

Go down

Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор? Empty Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор?

Порука  Бели Вид Thu Aug 20, 2009 1:59 pm

Искрен да будем, до пре неку годину сматрао сам да је фалсификовао песме.

Једноставно, нису ми "звучале" народно, аутентично. cat

Онда сам прочитао аргументацију универзитетског професора Сретена Петровића.

Наиме, Милојевић наводно није сакупљао песме као Вук Караџић међу простим народом већ су му песме казивали припадници виших слојева (жене трговаца, попова) па због тога песме звуче као да су ненародне и без веће уметничке вредности.
И није се ограничавао само на динарско подручје него је песме сакупљао и по источној Србији.

Цитираћу те делове из књиге Сретена Петровића, "Систем српске митологије".

study
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор? Empty Re: Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор?

Порука  Бели Вид Thu Aug 20, 2009 2:02 pm

Проблем тумачења извора

У књизи Митологија, култура, цивилизација (Петр. С., 1995:262-266) отворено сам полемисао са једном у науци недостојном праксом код нас. Наиме, када се неки важни извори за проучавање српске историје, односно српске и словенских култура, заједно са провокативним научним хипотезама па и читавим теоријама (публикованим у научним расправама, или као збирке песама) учине појединим научницима, историчарима и фолклористима лично "неприхватљивим", будући да би их све то уздрмало у већ устаљеном позитивистичком "догматском дремежу", они ће на све могућне начине
а) избегавати не само јавну полемику, већ, што је још горе
б) учиниће све да се поменуте научне чињенице, новије хипотезе и теорије о појединим историјским, културолошким, фолклористичким и митолошким питањима, коликогод је то могуће, "прећуте", или сасвим ставе по страни!
Парадигматична су два таква случаја. Први се тиче наше историјске науке, која избегава да се на јавној научној сцени аргументима супротстави, дакле, и оспори вредност теоријских ставова који су изложени у обимним научним делима проф.историје др Реље Новаковића и његових следбеника. Да одмах додам: лично не стојим иза идеја др Реље Новаковића, али само због тога што је овде реч о области за коју нисам компетентан, али бих радо користио резултате те полемике, како бих, као културолог, могао у својим предавањима изложити студентима новије научне истине о томе када су Срби дошли на Балкан, којим путевима су ишле српске сеобе, најзад, који им и какав супстрат лежи у основи.
Други пример тиче се односа наших фолклориста према импозантној тротомној збирци коју је објавио, дозвољавам себи слободу да то кажем, један од наших најученијих и најугледнијих филозофа културе из друге половине 19. века Милош С. Милојевић. Да ли, можда, због своје ускостручне компетентности - без ширег филозофско-културолошког видокруга, тек, због злонамерне оптужбе С. Новаковића и М. Кујунџића (1873) да Милојевићеве песме "врве од фалсификата", или, како рече Луј Леже бранећи унеколико Милојевића, које су у Србији прећутане стога што су у њима објављене и тзв. "неверне" песме, које нису биле у складу с Новаковићевим и Кујунџићевим "политичким укусом", и наша савремена фолклористика, догматски се држећи ове научно неопрезне и теоријско-методолошки необразложене критичке оцене Новаковића, чини још већу грешку. Фолклористи се, према изреченој оцени Новаковића, како се мени чини, односе некритички, фетишизујући свако слово његове изречене критике, и што је још горе, јавно прећуткују уопште и само постојање ових Милојевићевих збрки.
Дакле, о Милошу С. Милојевићу готово да нема ни речи, осим једне докторске дисертације која се само делимично одређивала према целини Милојевићевих песама, међутим, та дисертација није провоцирала дубљу расправу о поменутим збиркама. У бити својој, Милојевићеве збирке песама могу се по митолошкој садржајности поредити с оним материјалом који је истовремено у Русији (1865-1869) објавио Афанасјев, имајући у виду источно-словенску традицију и митологију.
Недавно се појавила књига млађег научног истраживача, археолога, Никоса Чаусидиса који каже: "Највећем делу ових песама је оспорена веродостојност. Сматрам да ове песме заслужују поновно истраживање, овога пута у контексту нових сазнања у овој области" (Чаусидис, Н., 1994:
403). И словеначки митолог Јосип Мал је користио збирке Милојевићевих песама као важан извор за реконструкцију јужнословенске митологије (Маl, 1940).
Са појавом најновије, по много чему јединствене и сензационалне Велесове књиге - рукописа из 9. века, многе идеје које су за научну јавност биле шокантне у Милојевићевим збиркама, сматрам да ће се постепено доводити у научно смисаони поредак. Текст Велесове књиге представља свештени текст настао у Новгороду у 9. веку - на старом писму и језику, урезиван на дашчицама, у коме се описују историја и веровања многих европских и азијских народа од краја 2. миленијума пре нове ере до 9. века наше ере. На савремени руски језик комплетно је преведен тек 1994. године, тачније, те године је публикована, заједно са текстом и рашчитана верзија текста, која је пропраћена опширним и документованим историјским, граматичким, палеографским и историјско митолошким коментарима и напоменама од стране Александра Игоревича Асова. Као нека врста стручног Савета Велесове књиге, који ју је препоручио научној јавности, налазе се три руска академика. Разуме се, у Русији се већ неколика година уназад воде јавне, често и жестоке полемике око ове књиге, из које ће, надам се, на крају корист имати наука. Било би добро да и код нас започне полемика такве врсте о збиркама Милојевићевих збирки песама.
Одлучно оспоравање аутентичнсти рукописа Велесове књиге, као и његовог језика, дао је О. В. Творогов 1990. године у обимној расправи, која има карактер овеће студије. На другој, пак, страни, Александар Асов, четири године касније, који брани аутентичност рукописа Велесове књиге, одбацује тезе О. В. Творогова, сматрајући његове "примедбе ненаучним". На основи властите опсежне анализе истога текста Велесове књиге, као и примедаба Творогова, Асов каже: "Према томе, дошли смо до уверења, да је критика Велесове књиге неубедљива. Велесова књига -јесте веродостојан, оригиналан споменик историје и културе древних Словена" (Асов, 1994: 253). Не арбитрирајући у овој полемици, ја је овде истичем као пример одистинске научне расправе, какве бисмо пожелели да се воде и на нашем простору, пре свега, о бројним већ публикованим делима, о провокативним теоријама и научним хипотезама.
Условно прихватајући Велесову књигу као један од могућних докумената и извора за реконструкцију словенске митологије, уочавамо одмах, како ова књига, публикована по први пут 125 година после објављивања збирки песама Милоша С. Милојевића, даје за право нашем културологу. Просто је невероватна конгенијалност, с једне стране писца, односно преписивача или записивача Велесове књиге, и текста песама у збиркама Милоша Милојевића. Нарочиту пажњу изазивају синтагме: "унуци [...]" одређених богова, "Тројство" и "Трозрак" врховног бога, и управо именовање Триглава за врховног бога у песмама митолошке садржине у збиркама Милојевића. односно у поменутој Велесовој књизи. Ко је, уистину, Милош С. Милојевић? Овде ћу изнети ширу верзију мога раније објављеног текста (Петр. С., 1995).
И овде ваља да се понови неопходан критички опрез приликом херменеутичког отчитавања идеја митологије из фолклора и посебно књижевне традиције, будући да је књижевност аутономна форма културе и као таква према садржају има слободнији однос него што га има истори-ја, хроника и етнологија, ипак, књижевност је, према искуству историје естетике и филозофије културе, посебно на основи Шелинговог схватања односа митологије и уметности, најзначајнији демонстрабилан ос-нов митологије. Они се односе као: Садржај и Форма. Неки наши аутори, посебно В. Јагић и С. Новаковић изрекли су низ примедаба на рачун оних писаца који су у фолклору потражили основ за реконструкцију митологије. Међутим, поједини од ових критичких ставова веома су проблематични са теоријско-методолошког становишта. Јагић се оборио на Афанасјева. А када је реч о Новаковићу, имамо у виду његов одбојан став према појединим скупљачима оних народних песама у којима се недвосмислено пробијају древнији, опште словенски, многобожачки садржаји. Реч је о његовом нападу на објављене збирке песама Милоша С. Милојевића: Песме и обичаји укупног народа српског (I-III, 1869, 1870. и 1875) у Београду.
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор? Empty Re: Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор?

Порука  Бели Вид Thu Aug 20, 2009 2:05 pm

Како се, дакле, односити према већ објављеним, сакупљеним народним песмама, причама? На једном месту у својој монографији о словенској митологији Луј Леже је изнео интересантан, и рекло би се, благонаклон став о ауторима двеју значајних збирки народних песама. О Милојевићевим збиркама смо већ рекли да "необично проширују хоризонт наших студија", док је друга важна збирка објављена под насловом „Словенске Веде, коју је објавио покојни Верковић". Затим, ту су и „српске песме, које је издао пок. Милојевић у Београду" (Леже, 1984: 51-52). Милош С. Милојевић је у шестој и седмој деценији прошлога века важио за познатог професора, затим, уваженог члана редакције Српског ученог друштва, и бројних научних комитета и одбора. Но, његову трећу збирку народних песама рецензенти: Стојан Новаковић и Милан Кујунџић нису прихватили. Који су најважнији разлози рецензената?
После Вука, сваки сакупљач песама мора бити обазрив, објављивати само оне песме које су, наводно, узете од поузданих казивача!? „Уколико се који скупљач више угледао на Вука [...] рад је његов кориснији, и утолико ће лакше он наћи места у великоме зборнику свега блага умотворина народних" (Нов/Куј., 1873: 329). Реч је, како се нама чини, о нападу на Милојевићеву збирку песама због тога што је песме сакупио од бројних казивача из ондашње Старе Србије, Македоније, југа Србије, са Косова, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Војводине и Шумадије - српски крајеви који још нису присаједињени Србији, а то се политички, изгледа, никако није уклапало у Новаковићев концепт. Дакле, Милојевић није сакупљао "песме" искључиво од казивача са „динарског подручја" како је то Вук чинио. Најзад, реч је о таквом садржају песама који до сада није био обелодањиван, и што их нико и нигде у томе броју и према разноликом садржају није објавио, а односе се на древна словенска, односно српска божанстава. Зато аутори реско закључују како осим непостојећег програма, Милојевић не даје никакав критички став на ове „незнабожачке песме" односно ту нема „полемике, ни чега год на то налик". Речју, лоше је то што се Милојевић није оградио од многобоштва! Следећа је примедба да је „Вук увек имао за једну песму више текстова с разних страна, па би између њих један или два важнија штампао, бирајући оне који су најпотпунији и најбољи, а преписе од рђавих певача сасвим одбацујући". Чак и да прихватимо ово начело као помоћни методички принцип, иако оно имплицира позитивистички став добро знан у ондашњој филологији, оно се у истраживању фолклора тешко може до краја уважити. Уосталом, морао би се и сам Новаковић, критички гледано, позамислити над властитом методолошком стратегијом. Реч је о следећем.
Шта казати, наиме, за приповест о Дабогу Живојина Радоњића из Лојанице, коју је сам Стојан Новаковић објавио у „Вили" (II год, Београд, 1866, стр. 642), у листу који је, иначе, урећивао, и која, ова прича о Дабогу, беше цитирана у најширим славистичким круговима у Европи XIX века? Прихватимо ли сада позитивистичка начела науке морали бисмо поставити исто питање Новаковићу, да ли је он као суверени уредник "Виле" имао тзв. „варијанту" поменутога казивања, најзад, које тај анонимни Ж. Радоњић из Лојанице? Како му веровати, односно како му С. Новаковић. може веровати на реч? Одакле му поменута прича? Да парадокс буде већи, ни В. Јагић није постављао питање о „релевантности" извора и казивача када је упозорио како нам ново разјашњење енигме о Дабогу долази са словенског Југа одакле имамо једну нову потврду, да је Дажбог код јужних Словена (Срба, Бугара) био познат као симбол натприродног бића. Тај доказ налази се, каже Јагић, у форми једне народне саге, коју је сам Јагић, као уредник часописа на немачком "Archiv für slavist. Рhylologie" у целини, и то на српском језику, штампао! Дакле, да су се и Јагић и Новаковић придржавали позитивистичких „начела" која прописују другима, морали би, утолико пре и утолико више, бити критичнији према коришћењу „прича" које су долазиле од непознатих казивача, за разлику од Милојевића који је примао „песме" од људи који су и сами били познате, јавне личности, и које је редовно наводио уз штампани текст песме.
Мени је, теоријски посматрано, сасвим блиска претпоставка да су песме које је Милојевић објавио имале дугу историју, да су од ученијих, писмених људи средњега века биле забележене и сачуване код виших социјалних слојева, на пример, учитеља, свештеника и других. И добио је не само песме које пева "обичан народ", већ и оне које су се нашле у заоставштини, у старим записима и преписима тих учених људи. Било је ту, свакако, и песама веома старих, које су од стицања писмености у раном средњем веку биле записане, и одолевајући времену сачуване и достављене М. С. Милојевићу. Оне се у народу нису морале више певати. Каснија рука их је, без сумње, прерађивала, уносећи у њих очевидан хришћански садржај. Питање је само, у коликој су мери оне уопште "народне"? Међутим, њихова вредност за саму науку, тачније, за митологију, етнологију и фолклор је изванредна, макар да су у средњем веку и од учених људи забележене. Милојевић их је систематизовао и у времену од 1869. до 1875. објавио у тротомној збирци.
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор? Empty Re: Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор?

Порука  Бели Вид Thu Aug 20, 2009 2:10 pm

Реч је о шестој деценији XIX века када је Милојевић почео прикупљати песме. Он је, према свом програму, отпослао око 800 упутстава за прикупљање народних песама по читавој Србији, сасвим прецизно назначио имена учитеља, свештеника, писара, људи из политичког и дипломатског живота, а и другим посленицима ондашње културе. Добијао је често писма од сакупљача како је то веома тешко чинити, да је, у једном случају, поп у "Приз. нахији и у Тетовској истукао своју попадију, што је се стидела да му коју песму, као свом мужу, каже. То је било и са сестрама и браћом попином, као и са снајама и кћерима". И сам Милојевић у кући угледног домаћина у округу ваљевском први пут када се тамо обрео, није могао записати ниједну песму од његових женских укућана. "После неколико дана дошли смо тога Бирчанина кући у Суводању", човека који "је био марвени трговац и управо од прилике оно што се зове светски човек у пуном смислу", и тада им "је његова сестра Стане казала преко 130 песама. Овоме чуду нисам се могао начудити, све дотле, док нисам дознао: да је поменути Јова пре мог доласка и преписивања песама, изтукао неколико пута своју домаћицу и сестру, да се чак и с мајком поџавељао [...]"(Милоје., 1,1869: I-II). Видимо, дакле, да није реч о јуначким, тзв. "мушким песмама", које је лакше сакупити, већ о женским, oбредним, које су запретене у дубљим слојевима оних личности које носе већу снагу индивидуалности, код жена угледних породица - попадија, трговаца, које су се, песме, преносиле по посебним линијама традиције...
Са етнографског становишта, за нас је и једна песма од лошег казивача, дакле и без нарочито развијене језичке културе, без обзира што се не уклапа у Вукове калупе, изузетно важна, управо зато што нас поменута (,.лоша") песма овде не интересује ни са поетског ни стилистичког гледишта, већ само и једино као грађа за митологију, макар сама грађа остала у поетски неартикулисаној форми. Основно је, дакле, питање: може ли се посумњати да је Милојевић сам правио те песме? Ако то није случај, а извесно није, јер су збирке у континуитету штампане од 1869. до 1875. године, и то, како рекосмо, са експлицитним навођењем имена: казивача, преписивача, најзад, оних који су Милојевићу песме доставили, дакле, за време њихова живота, онда се већ и на основи овога - документаристички гледано - вредног обавештења, поменуте збирке имају сматрати изузетно важним у погледу семантичке вредности њиховог садржаја, и јесу, до сада, најпотпунији извор за реконструкцију древне словенске, па затим, и српске митологије. Вредност њихова расте из дана у дан, а Велесова књига потврђује истоветност одређених словенских митолошких ликова, као и новији топономастички извори и материјал.
У време рада на прикупљању, извесно је, Милојевић није имао у рукама обимну Афанасијеву студију о словенској митологији, у којој је низ сличних података изнесено поводом словенске митологије. Утолико је вредност Милојевићевих збирки већа, што их је прикупљао и у околини Македоније, на рубним подручјима Србије, Албаније и Бугарске, у Војводини - Срему, у Босни и Црној Гори, и које, осим званичних приказа митологије јужних Словена уносе знатне новине и допуњују постојећа сазнања. Управо стога ћу у наставку проблематизовати неколико значајних питања у вези са тзв. „грађом" за реконструкцију митологије, пре свега у вези са изворима за српску митологију. Ја ћу овде поставити само нека од значајнијих теоријско-методолошких питања.
1) Ако се оспоравају Милојевићеве збирке песама, како онда уопште веровати у „изворност" и „истинитост" осталих збирки песама са којима се песме из Милојевићевих збирки пореде?
2) Имамо ли разлога да сумњамо у Милојевићеву научничку моралност, ако знамо да је реч о веома познатој културној и јавној личности? Милојевић је, да поновимо, био не само члан Српског ученог друштва, Дакле, и руку под руку радио на уређењу Гласника са тим истим својим "критичарима": Новаковићем и Кујунџићем, већ је као свршени студент Историјско-филолошког одсека на Филозофском факултету у Москви, радио и као професор.
3) Имамо ли разлога да сумњамо у Милојевићеву научничку компетентност, када знамо да је Милојевић од свих наших фолклориста и лингвиста, филолога, који су се у II пол. XIX века бавили питањем митологије, једини студирао на адекватној студијској групи Филозофског факултета?
4) Када се, наиме, о Милојевићу каже да је због свога националног рада на југу Србије имао бројне противнике у Бугарској, поставља се питање да ли такав став може бити аргумент за научну хипотезу о ваљаности једне збирке?
Када се и у новије време, од појединих историчара литературе, чује како је Милојевић радио пожртвовано за интересе државне политике свога времена, али је, руковођен политичким циљевима и скупљање народних песама прилагођавао пропагандним идејама, па је у ту сврху вршио фалсификовање народних песама (Бован, 1975:16), реч је о недопустивом тврђењу. У сваком случају то је тешка и неопрезно изречена квалификација, иза које није наведен ваљан теоријски, па чак ни смислен идеолошки разлог. Јер, борити се против Бугара, а за ствар Србије и њене државне политике, није, ваљда, могућно тако што ће се казати да Срби имају Перуна и Триглава, Световида, Коледа, Русалке, Сварожића -који се јављају у збиркама песама М. С. Милојевића, будући да је сваки, иоле школовани етнолог и филозоф митологије, а такав је без сумње Милојевић био, морао знати да су то свесловенска божанства, према томе и бугарска! На који би начин - разложно је запитати се, таквим „проналаском" Перуна и Триглава код Срба, Милојевић хтео да оспори словенску аутохтоност, у овом случају, Бугара?!
Основна теоријска идеја наших критичара Милојевићевих збирки гласи: Милојевић је несумњиво био „фалсификатор". Глави аргумент за ту теоријско-логички недостатну хипотезу гласи: фалсификатом се један текст проглашава онда када му се не пронађе паралела, варијанта у већ објављеним текстовима других сакупљача! Овај „полазни" став темељи се, дакле, на аргументацији оспоравања „народно песничке" истинитости једног исказа, увек и онда када један или више стихова песме немају паралелу у већ објављеним текстовима истога жанра. Према овој логички неодрживој хипотези: сваки, а први текст о некој ствари, нпр. Несторова Хроника морала би бити лажна и фалсификат само зато што речене ставове из хронике не можемо упоредити са ставовима из неких њој претходећих хроника. Тако се код ових историчара књижевности, Милојевићевих критичара, у доказни поступак оспоравања аутентичности једнога текста појављује логички и емпиријски погрешан, у науци добро познати argumentum ex silentio. Наиме, уколико за један исказ не нађемо њему одговарајући још старији у другим документима, овога проглашавамо неистинитим! Но, како доказати онај њему претходећи, ако иза њега нема још древнијег који би њега потврдио!?
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор? Empty Re: Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор?

Порука  Вида Thu Aug 20, 2009 2:16 pm

Бели Вид :: „Словенске Веде, коју је објавио покојни Верковић".

[b]Шта казати, наиме, за приповест о Дабогу Живојина Радоњића из Лојанице, коју је сам Стојан Новаковић објавио у „Вили" (II год, Београд, 1866, стр. 642), у листу који је, иначе, урећивао, и која, ова прича о Дабогу, беше цитирана у најширим славистичким круговима у Европи XIX века?

Верковићеву збирку данас својатају Бугари јер је део где је Верковић записивао песме (Родопске планине) тадашње Србије поклоњен крајем 19.века Бугарима, захваљујући руском утицају.

Часопис "Вила" постоји на сајту Библиотеке Србије:
http://digital.nb.rs/eng/search.php?sign=P-0061-1866

На стр 64 прича о Дабогу (подсећа ме на причу о али/змају који је заузео Земљу па Божји син (Перун. Триглав и сл) мора да поврати очевину..баш сам малопре слично писала на теми о РедуЗмаја)
http://digital.nb.rs/novine/vila/P-0061-1866/mid/P-0061-1866-325.jpg


Последњи пут изменио Вида дана Thu Aug 20, 2009 2:26 pm. изменио укупно 2 пута.
Вида
Вида

Број порука : 47
Join date : 19.08.2009

Назад на врх Go down

Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор? Empty Re: Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор?

Порука  Бели Вид Thu Aug 20, 2009 2:21 pm

У Милојевићевим збиркама помињу се следећи ликови из српске митологије: Триглав - као врховни бог, Световид, Радогост, Перун, Дажбог, Сварог, Сварожић, Моран и Морена, Велес, Жива, Јаровит, Рујевит, Радогост, Баба, Лада, Леда и др. Ми ћемо и сами видети да се и у нашем истраживању јужнословенске и у томе посебно српске, митологије помињу, и у фолклору и на други начин, имена божанстава: Тројан/Трајан, као тројно божанство, а такође и у бројној топонимији: Триглав/Троглав, Прпоруша, Велес, Вележ, Велесница итд. Затим, новија истраживања јужнословенске митологије потврђују знатан број култова који су доскора сматрани фикцијом. Имам у виду истраживања Троглава/Триглава од стране археолога Бошковића (1957), Гарашанина (1961), а затим ту су и словеначки археолози Корошец (1948) и Кос (1939), фолклористи Трстењак (1870) и Јосип Мал (1940), и др. који су писали о низу божанстава са јужнословенскога тла. Најзад, ту је и један препис приручника Св. Саве из 16. века, у којем се наводе имена српских божанстава Хорса, Перуна, Мокоше (Маl,1940: 19), који су и у најновијим топономастичким истраживањима потврђени. Најзад, ту је и сама Велесова књига у којој се недвосмислено помињу не само божански ликови већ и, што је веома важно, исти атрибути тих божанстава. О свему томе, и знатно пре њих, од 1869-1875. године читамо у импозантним трима Милојевићевим збиркама.
Невоља је и неких наших савремених фолклориста што се нису померили са међа емпиристичко-позитивистичког метода, вехементно устајући у одбрану става да је нешто у фолклору „истинито" што му се више „варијанти" нађе. То гледиште се данас не може бранити као апсолутно и суверено; оно је критиковано у европској науци већ крајем XIX века. Структурализам, феноменологија, духовно-историјски и херменеутички метод, археологија књижевности, топономастика нови су методи без којих се више не може продуктивно кретати у хуманистичким наукама. Разуме се да се сваки приступ мора критичко-теоријски примати, увек са одређеном резервом. Али емпиризам и позитивизам, давно су престали бити у духовним наукама доминантне водиље научнога истраживања. Мислим да је невоља управо у ограниченој методолошко-теоријској едукацији наших савремених истраживача, дакле, и фолклориста, који нису имали ону завидну компаративистичку предност једнога Вунта, Макса Милера, Грегора Крека, Мирча Елијадеа, Чајкановића.
Укратко, у савременој филозофији митологије, као и у изучавању порекла духовног садржаја одавна су прихваћени бројни други методи за установљење истинитости текстова, за које не налазимо увек покрића у писаним изворима, или бар не у бројности таквих извора. Реч је о обредима, фолклору, топографији, археологији, историји, али и најважније, о упоредној митологији и структуралној анализи као значајним изворима за реконструкцију једне митологије.
Да закључим. У Милојевићевим збиркама, као и у осталим које ћемо користити, интересује нас пре свега семантичка димензија песама. Ако је, наиме, и Караџић вршио интервенције у текстовима песама добијених од сарадника, мада су преправке Вукове биле незнатне, односиле су се на језичку страну, ова чињеница, свакако, и за поезију и историју језика, за дијалектологију, није неважна, најзад, ни са становишта стилистике. Међутим, у раду који има за циљ реконструкцију древне српске религиозности нас овде неће интересовати ни стилистички, ни поетолошки, још ће мање као прворазредан бити њихов лингвистички аспект - који се, у целини узев, превасходно тиче плана структуре, синтактичко-формалног слоја „поруке"народног песничког дела, већ нас занима искључиво семантичко-гносеолошки, информацијски план, или, како би Лотман рекао: семантички ниво другостепеног моделативног слоја језичке структуре.
Када и најжешћи критичари Милојевића ипак морају признати да је његова тротомна збирка и код нас и у свету заобилажена „иако је једна од најранијих збирки и једна од најобимнијих после Вукове", и затим, када се присетимо упозорења Луја Лежеа да је штета што су збирке Милојевића анатемисане, јер су „ове фантастичне збирке необично проширивале хоризонт наших студија", уочавамо чега се филозоф митологије лишава када са предрасудом критицистичких рецензената, а без ваљаних аргумената, прихвата суд изречен о значајним делима
Још једном: ко је Милош С. Милојевић.?
Реч је о врсном сакупљачу старина, о морално и научнички компетентној личности, родољубу. Милојевић је, рекосмо, у Кијеву и Москви „студирао упоредну филологију живих и изумрлих словенских племена с политичком и упоредном историјом књижевности". По доласку са студија, Милојевић је био веома уважаван у научним и стручним круговима. као и од ширег круга својих савременика, дакле, сасвим другојачије, но што су то чинили, готово анонимни, Кујунџић, као и угледно име наше културе С. Новаковић. О Милојевићу је, дакле, писано као човеку изузетног „спекулативног духа" са „дубоком проницљивошћу", са снажним "карактером и јаком вољом", са "моћним стваралачким духом", „истрајним и вредним". „А какав је Милојевић, лично, био, скроман, кротак и племенит; лако приступачан и савестан саветник, добар грађанин, поуздан пријатељ и пријатан сусед, свако је знао ко је с њим био у додиру и раду. И због тих врлина су грађани Лесковца Милојевића почаствовали почасним грађанином" (Хаџи, 1931: 96 и д.).

Најзад, ако се зна да је 1890. „изабран за професора Велике школе за руски језик с књижевношћу", да је потом Милојевић организовао рад Богословско-учитељске школе чији је ректор био, као и управник Друштва Вечерње Приправне Школе, у којој су се кандидати спремали за учитеље и свештенике у новоослобођеним крајевима, а посебно за рад у Старој Србији и Македонији, која је - ова школа - била заправо „Друго Одељење Богословије", питање је како доказати да је реч о човеку ординарном „фалсификатору", „преваранту", о морално и научнички "ниској, незрелој личности", која је из радикално пристрасних и себичних интереса чинила наводне „преправке"?
Поставимо на крају питање кроз коментар: да је Милојевић, којом несрећом, доиста био личност скромног духовног профила - као многи други који су једва за живота скрпили и објавили по коју збирку песама, свршили какву осредњу школу, односно да је био личност која на политичкој и историјској сцени није имала ни снаге ни способности, а ни смелости да „таласа", дакле, да је био „питомије духовне конфигурације" Милојевић би, без сумње, данас био слављен, чак и само на основу поменутих збирки песама! Али, ако је негда имао политичке противнике, није ли дошло време за трезвенију научну валоризацију његовог рада!
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор? Empty Re: Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор?

Порука  Бели Вид Thu Aug 20, 2009 2:27 pm

Вида ::
Бели Вид :: „Словенске Веде, коју је објавио покојни Верковић".

[b]Шта казати, наиме, за приповест о Дабогу Живојина Радоњића из Лојанице, коју је сам Стојан Новаковић објавио у „Вили" (II год, Београд, 1866, стр. 642), у листу који је, иначе, урећивао, и која, ова прича о Дабогу, беше цитирана у најширим славистичким круговима у Европи XIX века?

Верковићеву збирку данас својатају Бугари јер је део где је Верковић записивао песме (Родопске планине) тадашње Србије поклоњен крајем 19.века Бугарима, захваљујући руском утицају.

Часопис "Вила" постоји на дигиталном сајту Библиотеке Србије:
http://digital.nb.rs/eng/search.php?sign=P-0061-1866

Родопи се надовезују на крај одакле су моји преци (Стара планина)

Можда ми је тај осећај за словенску религију у генима. sunny sunny
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор? Empty Re: Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор?

Порука  Бели Вид Sat Sep 12, 2009 2:44 pm

Аљоша Бранков Арсеновић - монах Галактион

ОБРЕДНЕ ПЈЕСМЕ
ДРЕВНИХ СРБА ИЗ ИНДИЈЕ

''За мене је ово несвакидашња рецензија. Прихватио сам се задатка јер ми је познат рукопис о Лепенском Виру истих аутора, са убедљивим тумачењима... Рукопис Арсеновића поново уводи у нашу културу заборављену баштину коју је сачувао Милош Милојевић. Добро је запажено да спомињање Индије не може бити машта песника, већ да су то сећања на драматична збивања из прошлости Срба. Генерације српске деце су васпитаване да су Словени нов народ, да немају порекло и да су у том погледу другоразредни народ... Зато мислим да је необично важно да се овај рукопис објави... и треба да стигне до што већег броја читалаца, да истина не би више могла да се прекрива ћутањем и фалсификатима. Објављивање ове књиге ће, по мом уверењу, имати огроман значај, пре свега ксиентистички, самоспознајни. То може бити од суштинске улоге за српски народ... Рукопис ће бити драгоцен и за науку, и то не само за Србе, већ за све Индоевропљане, јер ће спасти копрена која крије нашу далеку прошлост. Више неће бити изговора; предубеђењима неоптерећени археолози, историчари и други истраживачи, биће подстакнути да истражују нашу преисторију.''
проф. др Ђорђе Јанковић

"Откриће ове групе песама о животу Срба у Индији с разлогом је изазвало сензацију код рецензента, лектора, издавача и првих читалаца, углавном познатих културних делатника, и наметнуло потребу свестране научне анализе: филолошке, етнолошке, историографске... како обредних песама које је сакупио М. Милојевић тако и резултата до којих је дошао А. Б. Арсеновић у свом занимљивом и врло темељитом изучавању сачуваних песама. Аутор је аналитички и стручно, на проницљив и врло интересантан начин обрадио велики број песама поткрепивши своје тврдње многим наводима познатих истраживача српске прошлости, користећи српску баштину и чврсте аргументе. Његово приповедање је течно и занимљиво - књигу тешко остављате, она вас вуче да за који минут поновo уроните у њен несвакидашњи садржај... Из тих разлога, и сама веома заинтересована за тематику, садржину и закључке овог аутора, предлажем издавачу да се књига "ОБРЕДНЕ ПЈЕСМЕ ДРЕВНИХ СРБА ИЗ ИНДИЈЕ" понуди са оригиналном књигом Милоша Милојевића Филолошком факултету у Београду, предавачима наше народне књижевности, на увид и даља истраживања. Бесумње, књига ће изазвати пажњу стручне јавности, како историографа тако и филолога и етнографа. Мислим да нико неће остати равнодушан, просто је немогуће бити незаинтересован крај стихова који говоре о српској историји од пре више хиљада година. Вредно је пажње и труда да се научно расветли ова сензационална и фасцинантна тема изнета у књизи Аљоше Бранков Арсеновић, која је и сама по себи изузетно књижевно-научно дело."

проф. Брана Маринковић Николић

Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор? Promocijabg070520091031

Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор? Nt13maj2009110g

Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор? Nt13maj2009102

Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор? Nt13maj2009111

Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор? Promocijabg070520091039 Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор? Promocijabg070520091042

Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор? Sajamnsmartb09116 Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор? Promocijabg070520091024
Бели Вид
Бели Вид
Admin

Број порука : 661
Join date : 18.08.2009
Локација : свет вила и змајева

http://svetovid.forumotion.net

Назад на врх Go down

Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор? Empty Re: Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор?

Порука  Милица Tue Sep 15, 2009 3:30 am

Занимљиво!!! Кад је изашла та књига, то је било нешто недавно? Нисам чула за ово

А што се Милојевића тиче - влада општа тенденција да се све што указује да нисмо тикве без корена сматра за лаж и идиотизам...
У исто време треба да видите опис старих Словена у уџбенику из историје за основну школу - живе у крајњој беди и прљвштини, без осећаја за културу и културне тековине, итд... (Прво и основно - крв није вода. Народ може да напредује и просветли се, али бедан, прљав и некултуран народ у 8. веку не може само 3-4 века касније имати славну и моћну династију, без обзира на сав утицај Византије и византијске културе...)
Дакле, да се вратим на тему: Милојевић није одговарао онима који су хтели да оснаже "тековине" Берлинског конгреса, а кад завиримо у школске уџбенике, видимо да су они извојевали победу. Према томе, као по аутоматизму пуљвати по Милојевићу значи (несвесно) подржавати оне који су хтели да нам узму што је више могуће од историје, који ЖЕЛЕ да будемо бедни, прљави и без културе...

То се ради и данас, управо овај Ђорђе Јанковић је имао са таквима проблеме, избачен је са Археолошког факултета због неке глупости, а заправо им је био трн у оку, јер његова истраживања на тему сахрањивања код старих Словена иду у прилог теорији да смо овде мнооооого дуже него што званична историја каже.
Милица
Милица

Број порука : 21
Join date : 27.08.2009
Локација : Нови Сад

Назад на врх Go down

Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор? Empty Re: Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор?

Порука  Matuška Tue Sep 15, 2009 12:56 pm

Милица ::Занимљиво!!! Кад је изашла та књига, то је било нешто недавно? Нисам чула за ово

А што се Милојевића тиче - влада општа тенденција да се све што указује да нисмо тикве без корена сматра за лаж и идиотизам...
У исто време треба да видите опис старих Словена у уџбенику из историје за основну школу - живе у крајњој беди и прљвштини, без осећаја за културу и културне тековине, итд... (Прво и основно - крв није вода. Народ може да напредује и просветли се, али бедан, прљав и некултуран народ у 8. веку не може само 3-4 века касније имати славну и моћну династију, без обзира на сав утицај Византије и византијске културе...)
Дакле, да се вратим на тему: Милојевић није одговарао онима који су хтели да оснаже "тековине" Берлинског конгреса, а кад завиримо у школске уџбенике, видимо да су они извојевали победу. Према томе, као по аутоматизму пуљвати по Милојевићу значи (несвесно) подржавати оне који су хтели да нам узму што је више могуће од историје, који ЖЕЛЕ да будемо бедни, прљави и без културе...

То се ради и данас, управо овај Ђорђе Јанковић је имао са таквима проблеме, избачен је са Археолошког факултета због неке глупости, а заправо им је био трн у оку, јер његова истраживања на тему сахрањивања код старих Словена иду у прилог теорији да смо овде мнооооого дуже него што званична историја каже.
Uze mi reč iz usta !
Mogu samo da se potpišem pod tvoj post Smile
Matuška
Matuška

Број порука : 28
Join date : 21.08.2009

Назад на врх Go down

Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор? Empty Re: Милош С. Милојевић, сакупљач народних песама или фалсификатор?

Порука  Sponsored content


Sponsored content


Назад на врх Go down

Назад на врх


 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму