Поларизације у српском народу, пагани и хришћани

Поларизације у српском народу

Поставља се питање није ли и поларизација српских писаца прве половине XIX века на просветитеље и романтичаре, на свој начин, између осталога такође била израз ове опште поларизације у српском народу на припаднике "нове" и "старе" свести. На путу у будућност, Доситеј Обрадовић, Стефан Стратимировић, Лукијан Мушицки и други просветитељи хтели су да искорене све трагове паганства у српском народу.

На челу са Вуком Караџићем и Његошем, романтичари су крчили путеве српској књижевности афирмишући и паганско култно наслеђе, пре свега народне песме, о бичаје и језик на коме је од старине стварана народна поезија.
У светлости ове поларизације, до које је долазило не само у маси већ и у интелектуалним врховима, разумљивији су и неки познати сукоби између просветитеља и романтичара. Илустрације ради, задржаћемо се само на два случаја.

Митрополит Стратимировић био је нарочито оштар према Вуку када је овај 1826. у "Даници" објавио календар са народним именима хришћанских празника: Божић, Ђурђевдан, Никољдан, Ивањдан, Илињдан итд. Пријавио је Вука Караџића бечким властима, што у ранијим сукобима није радио. За даље учвршћење хришћанске вере код Срба, Вуков календар доиста је био велика опасност. Доносећи народна имена празника, односно имена народних празника, нови календар је, у ствари, будио сећање на старе култне обичаје, који су под видом светковања хришћанских празника живели у народу као остаци старе, многобожачке вере. Теолошки образовани и проницљиви митрополит одмах је уочио суштину ствари и енергично се супротставио Вуковом календару, користећи се том приликом и аустријском полици јом. Нераспродани бројеви "Данице" узапћени су заједно са полупаганским календаром, а Вук је, у наредним годиштима, морао да објави календар са правим именима црквених празника: Рождество Христово, св. Георгије Великомученик, Вознесеније, св. Јован, св.Никола, пророк Илија, итд.
Сличне природе је била и Његошева нетрпељивост према Доситеју Обрадовићу, иако она има и друге, чисто политичке и верске разлоге. Протествујући код кнеза Милоша због издавања Доситејевих сабраних дела у Београду, Његош је напао и самог Доситеја Обрадовића зато што је радио "на подруганије светиње словенске".

"Ја бих Доситеја", пише он августа 1837. у писму Милошу Обреновићу, "почитовао да је умио свој дар душевни обратити у корист нашега народа, али га обратити није умео, и зато га презирем као човека који није видио у што се садржи срећа народна".
У истом писму, мада је не много пре тога на Цетињу први међу владарима укинуо цензуру, Његош се заложио за забрану Доситејевих дела! На први поглед несхватљиво, па ипак сасвим разумљиво ако се, на једној страни, зна са каквом оштрином се Доситеј обарао у својим делима на народне обичаје и друге паганске трагове код Срба и, на другој, колико је Његош, као песник, интимно био везан за све што се у Црној Гори сачувало од древне, патријархално-племенске културе.

Доситејеви напади вређали су оно најдубље, најтананије и највредније у Његошу: саме митске изворе његове лирике. Отуда оно дивље "презирем Доситеја". Одјекујући из дубина песникова бића, оно на неки свој начин, и тоном и смислом, открива актуелни сукоб између "нове" и "старе" вере. У овом случају, сукоб између хришћанског теолога и просветитељског проповедника Доситеја Обрадовића, на једној, и песника Петра Петровића Његоша, на другој страни. На крају овог поглавља о двослојности српске верске и националне мисли почетком XIX века, спонтано се намеће питање: да ли је овај сукоб између Доситеја и Његоша, као полемика око митског и рационалног, окончан или се прећутно наставио до наших дана?

Миодраг Поповић - ВИДОВДАН И ЧАСНИ КРСТ

Зар није Његош био владика?

Да, био је православни владика и залагао се за народно, слободарско православље.

Детаљније на теми о Његошу: http://svetovid.forumotion.net/forum-f3/topic-t21.htm

Бели Вид ::Да, био је православни владика и залагао се за народно, слободарско православље

Подразумијеваш ли под тим хришћанско народно, слободарско православље
?

Ја такво волим.