Како су се хранили наши преци? Традиционални специјалитети. ♥

Филмови створили лажну слику о Србима

Како се некада јело?

Во се никада није клао и пекао на ражњу. Трпезе богате млеком, сиром, кајмаком, поврћем, тестенинама

Филмови и телевизија су направили од Срба месождере. Није било домаћег филма а да се у њему не черечи јагње, не једе прасад, или не пеку вола на ражњу. – Тако су створене погрешне, лажне представе о Србима. За нашег човека на селу стока је благо које треба чувати и умножавати, а не уништавати, клати. Само се о светковинама и у време великих радова, моба, јело месо. И углавном би "скикнуло" пиле или кокошка. За веће мобе "отишло" би, рецимо, прасе или јагње. Никада Срби нису клали и пекли вола – објашњава етнолог Драгомир Антонић. Говорећи о томе шта се јело некада на овим просторима, он подсећа да је на подручју Балкана од Првог светског рата 80 до 90 одсто становништва живело на селу. Србија је све до краја Другог светског рата била пољопривредна земља.

Некада, прича, није било ни струје, па ни фрижидера. Јело се оно што се производило. Ништа се није куповало, сем шећера, уља, гаса и соли на вашару. Хлеб је мешен, а данас се и на селу хлеб купује. Углавном се припремало на масти. – Месо се није јело. И данас на селу људи не једу много месо – наглашава наш сабеседник. Објашњава да 60-их година прошлог века у градским домаћинствима месо почиње да заузима главно место у јеловнику. Креће индустријализација, подиже се стандард, месо постаје доступно свима, жене се запошљавају, па је најлакше и најбрже испећи шницле. – На селу се и сада "једе на кашику". Дакле, кувана јела. На трпези су и даље свакодневно најзаступљенији млеко, кисело млеко, сир, кајмак, тесто (хлеб и пите), салате и поврће уопште, пре свега, бели и црни лук. Воће се некада јело свеже, прерађено (пекмез од шљива, на пример) и сушено. Сушене су шљиве, јабуке, крушке, дуње. Срби који су живели уз реку јели су рибу.

Сељаци су имали и дивно безалкохолно пиће, "водњику" која је справљена од ситних крушака и јабука. С јесени би набрали поменуто воће, ставили га у буре, налили га водом, да тако "прележи" три до четири недеље. Додали би мало шећера и после процедили – објашњава етнолог. Јеле су се, прича Антонић, и изнутрице у градовима и посебно на двору Милоша Обреновића. Прављени су и чајеви од разних трава, али Србин пије чај само када је болестан. Некада се справљала и пила "мекана" шљивовица. Њу је сада и на селу истисло пиво. И сва храна у прошлости је била много здравија. Нити је воће и поврће прскано пестицидима, нити стока кљукана хормонима