Нађен најстарији рукопис на глагољици?

Култура

Нађен најстарији рукопис на глагољици?
Није искључено да се ради о рукопису Ћирила или Методија, који су ширили писменост у Моравској


Напис на комаду керамике пронађен у Залавару у Мађарској

Oд нашег дописника
Праг,10. септембра – У мађарском Залавару, некадашњем Блатнохраду, недалеко од Балатона, недавно је нађен напис на првом словенском писму – глагољици, вероватно најстарији од свих досадашњих налаза, преноси словачки СМЕ писање мађарског листа „Непсанадшаг”.

Како тврди главни археолог, сарадник Мађарске академије наука, Миклош Бела Соке, који већ 15 година руководи истраживањима у овом старом граду, некадашњем седишту словенског кнеза Прибана и његовог сина Коцеља, налаз може имати изузетну вредност у историји културе Словена. „Изгледа да је то досад најстарији текст који је писан глагољицом. На нађеном комаду керамике су јасно видљива четири знака – два и по слова и један крст. Није искључено чак да се ради о рукопису словенских просветитеља, светих Ћирила и Методија”, изјавио је овај археолог.

Солунску браћу – Константина (Ћирил) и Методија, послао је византијски цар Михаило III 60-их година деветог века у Велику Моравску, тада највећу словенску државу у региону, да шире хришћанство и писменост. Извесно време, тачније 866-867. они су били у мисији у Блатнохраду, утврђеном насељу које је било на месту данашњег Залавара. Ту је била постављена највећа хришћанска црква у источној и средњој Европи тог времена, ходочаснички храм у част мученика Хадријана, у коме су били и његови посмртни остаци.

Темеље храма открила је пре двадесет година археолошка група на челу са Агнесом Сос-Чемицки. Насеље је 872. постало седиште архиепископије, а за архиепископа је римски папа именовао Метода. Блатнохрад је био подигнут на острвском узвишењу усред мочвара и бара. Већина зграда је била од дрвета. Комад керамике с написом на глагољици је нађен у три метра дубоком рову који је делио некадашње насеље од црквеног дела у коме је, поред храма, била и резиденција архиепископа и помоћне зграде. На основу слојева могуће је датирати овај налаз око 870. године, то јест знатно раније од досад откривених најстаријих написа на глагољици који потичу из 10. и 11. столећа.

Глагољица је прво словенско писмо, установили су га почетком друге половине деветог века Ћирило и Методије, прилагођавајући грчки алфабет фонетском систему дијалекта словенског језика којим се тада говорило у околини Солуна.

На комаду керамике од разбијеног пехара јасно се виде слова „и” и „о” (звана иже и он) и заједно чине „ио”. Може то бити део нечијег имена. Не може се засад одредити на коме је језику.

У даљим истраживањима, како се истиче, могу доста помоћи славистички специјалисти за глагољицу и ћирилицу. Интерес за учествовањеу предстојећимистраживањима показао је Историјски институт Руске академије наука. Треба претпоставити да има заинтересованих, не само источно него и јужно од Залавара.

Милан Лазаревић
[објављено: 11/09/2009]

Mislim da nije najstarija nadjena,chim nadjem postavichu.
Nego neshta drugo razmisljam,kada se nadju ostatci posudja.
Nekada je vrijeme uchinilo da su polomljeni,zatim ratovi,povlacenje naroda na brzinu etc.

Svojevijemeno gledala sam na Tv kako u Beogradu protestuju studenti i njihovi profesori,pa udaraju u sherpe i lonce,oche da skinu vlast.
Da li je to prvi put u Istoriji,da ono iz chega se kuva,odakle se jede da se iznosi na ulica/
Da li je to odraz neotesanosti,primitivnosti ili shta.

Ovđe imamo jednu zanimljivu tvrdnju: da su glagoljicu izmislili Sv. Ćirilo i Metodije. Rekao bih da je to potpuna istina. Oni nijesu od grčkog pisma (alfabeta) načinili slovensku glagoljicu nego su izmislili potpuno novo pismo u kojem su se između ostalih našli i neki grčki znaci ali tu ima i znakova iz nekih afričkih pisama što zaista potvrđuje porijeklo ovoga pisma. Sloveni (među kojima tada još nije bilo niti nacija niti naroda nego su bili skupina plemena) su od ranije koristili slovensko pismo koje se nazivalo azbuka. Toj azbuci su kasnije nadjenuli naziv Ćirilica tobože po Sv. Ćirilu a zapravo se radi o sljedećem. Glagoljica nije imala upliva u prostom slovenskom narodu mada se kao crkveno pismo koristila sve do XIX vijeka i to u glavnom u Bugarskoj i Hrvatskoj. Azbuka na kojoj su bile ispisane stare knjige se nije mogla istrijebiti iz naroda pa su je lažavi popovi preimenovali u ćirilicu. Azbuka ke nekoliko milenijuma starija od najstarijih pisama svijeta ali su je naknadni pametnjaci unakazili izbacujući neka i ubacujući druga slova. Inače je ona idealna za pisanje bilo kog slovenskog jezika a i za poveći dio drugih jezika u svom izvornom obliku.