Крајпуташи

Наши преци су, на својим надгробницима, изражавали веру у вечни живот чврсто и непоколебиво. На једном споменику пише: "Бог је Отац; гробови су жизне двери" (врата живота); на другом, у књизи коју је изрезао каменописац стоји: "Живимо да мремо, а мремо да вечито живимо, јер Бог никад не мре". На споменицима човек је увек "раб Божји", који се животом спремао да пређе дубоку реку што га одваја од Очевог Дома.За трен га нема - ишчезне као водена пара. Зато на гробу Васа Брајовића из Дражиновића (+ 1861.) стоји:

О, Србине, ко си да си,

да ти је знати шта си

Знај да ништа друго ниси

него пра и пепео.







http://www.gucha.com/sr_krajputas.php







http://www.gucha.com/album/krajputasi_1/index.html

Ј ПУТНИЧЕ МИЛИ РОДЕ СТАНИ МАЛО ОВДЕ, ТЕ ПРОЧИТАЈ ОВАЈ СПОМЕН КРАБРОГ ВОЈНИКА + ИЛИЈУ ЈОВИЧИЋА ИЗ ЖИВИЦЕ. ЖИВИЈО 30 ГОДИНА, А РАТОВАО У 1912 И 1913 ГОДИНИ, И ПОГИБЕ АУСТРИНСКОГ РАТА НА МАЧКОВОМ КАМЕНУ 3. АВГУСТА 1914. ГОДИНЕ

Opet iz Dragačeva:

Велики број споменика у Драгачеву подигнут је изгинулим војницима. Бранећи заставу отаџбине, многи су остали на бојишту, без гроба и белега над њим. Зато су драгачевци, од средине 19. века и касније, подизали споменике крај путева и раскрсница, у црквеним портама, на својим имањима, појединачне или у групама, да помену своје изгинуле ратнике, њихову славу и јунаштво. Војници су представљени у униформи, са ордењем или оружјем: сабљом, пиштољем, кубуром, пушком, реденицима.












http://www.dragacevo.com/spomenik.htm#KRAJPUTASI

"Putniče, stani, ne žuri! Daleko je noći! Stići ćeš gde si naumio. Pročitaj ova slova i pomeni se mene, raba božjeg..."



Uz zaselak Radovanovića još jedan krajputaš, dečji grobić. Uz nadgrobnik kamena vazna i u njoj buket plastičnih ruža. I dogorela sveća. Iz teksta se saznaje da krajputaš nije posvećen detetu nego odraslom čeljadetu. "Ovde počiva Dragomir Radovanović, rođen 1923. godine, a pogibe 18. maja 1945. godine u borbi protiv Nemaca."

Opet - negde u Slavoniji. Ne zna mu se za kosti. I opet: "Dao svoj mlađani život za bratstvo i jedinstvo".
Idući naniže, na samoj ivici puta i njive, putnika čekaju dva krajputaša. Isti su po dimenzijama - "blizanci". Pravio ih isti kamenorezac. Krajputaši su uspomena na ranija vremena. Jedan je posvećen Stevanu Milićeviću ("požive 87 leta"), uz njega je žena Stanislava ("požive 84 leta"). "Spomenik podižu unuci Dragomir i Strajin u znak zahvalnosti dedi i babi."

Naniže stoji krajputaš Mitra Milićevića ("poživeo 21 godinu a stradao u ratu 1916. godine"). Uz njega je krajputaš "brata Miljka koji je prešao Albaniju ali je umro na Krvu" (Krfu), a belegu diže brat Dragoljub.

Po čitavoj Srbiji, a naročito u njenim zapadnim i jugozapadnim krajevima masovno su se podizali spomenici krajputaši - što je postao običaj i zavet živih - da se sačuva uspomena na junake iz Prvog i Drugog srpskog ustanka, a zatim i stradalnike iz mnogih ratova koje je vodila Srbija. Običaj je iščezao, ali oni ostaju kraj blatnjavih drumova.

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/03/14/srpski/R04031301.shtml

... "Pre mnogo godina seoski klesari urezali su u meki peščar figuru vojnika, pušku i sablju, poneki orden, vojničku čuturu. Urezali su i ime, još poneki značajan podatak, obavezno činjenicu da je ostao na braniku domovine, da kosti njegove leže ko zna gde, i sve to odiše pobožnim poštovanjem. A peščar nije baš dugovečan kamen. Godine ga nagrizaju, kiše, sunce, vetrovi, ljudska nebriga, svi pomalo. Ponegde su tekstovi već teško čitljivi, treba prići bliže da bi se sve videlo... Kamen je ipak kamen, pa vreme nije moglo da obezreči sve što je upisano, da potpuno utre pažljivo sročen živopis, uklesan lik i oružje vojničko, porciju i torbu iz koje viri tajin, da otera goluba sa ratnikovog ramena ili vreže groždja što se uz kamen privila, da zbriše sa bokova spomenika roditeljske želje da se o njihovim sinovima kaže sve najbolje, da uspomena na njih postane nezaborav."...
... "Ivanjički krajputaši su različitog oblika, najčešće u vidu velikih kamenih blokova, veoma sličnih stećcima. Na prednjoj strani je obično predstavljen pokojnik, a na zadnjoj epitaf”…
…”Pored krajputaša namenjenih jednom pokojniku, u ovom kraju se mogu naći i krajputaši u spomen dvojici pa čak i trojici pokojnika, što je retkost u drugim krajevima. Takav je slučaj u selu Rokcima u neposrednoj blizini Palibrčkog groba, gde se nalazi devet krajputaša sa po dva i jedan sa tri pokojnika.
U istom selu postoji nekropola od 24, a u selu Bratljevu od 12 krajputaša."...
http://www.ivanjica.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=105&Itemid=68

Krajputaš, a kind of Serbian monument.
Kept at the Belgrade Military Museum.

Хвала ти до неба Видо, обожавам крајпуташе.

Бели Вид ::Хвала ти до неба Видо, обожавам крајпуташе.

Нема на чему, Бели Виде
(Можда ћеш да узвратиш кад стигну на ред моји омиљени стећци )

Но, пошто си се толико обрадовао, смогла сам снаге да прелистам нет, потражим једну фотку коју сам запамтила али не и где је постована..али, после неколико сати нашла сам је. Мене је одушевила..

Фантастично!