др Милан Стојадиновић (1888 – 1961)

„Сећање на др Милана Стојадиновића“

Душан Филиповић

Српска Мисао
Летопис 1974-1975, Први Део
Мелбурн, Аустралија

...
За време мог боравка у Буенос Аиресу, примио сам из Северне Америке писмо од једног личног пријатеља и новинара, у коме је јављао да је посетио епископа Николаја Велимировића, огорченог противника Др Милана Стојадиновића. Велимировић је том приликом рекао:

--За време нашег боравка у емиграцији имали смо доста времена да мислимо и да дођемо до закључка да Др Милан Стојадиновић није био тако црн како смо га сликали.

Кад сам ове редове прочитао Др Стојадиновићу, приметио је:

--Вероватно се сетио да сам му у своје време дао прилог од 500.000 динара за обнову његовог манастира.

Трећи сусрет.

После пада Др Милан Стојадиновић почео је да организује Српску радикалну странку. У то време завршио сам припреме и одштампао први број часописа „Балканске земље“. На првој страни, место уводника, налазио се текст из новина „Политике“ где се објављивао састав владе Драгише Цветковића. Све је наведено под знаком навода без коментара. Са пакетом примерака посетио сам канцеларију у Пашићевој улици бр. 7 где се налазио Др Милан Стојадиновић са својим бившим министрима, који су му остали верни, и са још неколико омладинаца. Примио је пакет са часописима. Прелиставао је један часопис, а остале је разделио са речима:

-- Штета што нисам више министар Спољних послова. Помогао бих излажење овог часописа.

„Балканске земље“ изашле су у 13 бројева без ичије помоћи. Одржавале су се помоћу самих сарадника и од продаје.

Plan Udbe u pet tačaka, 12. avgusta 1952.:

1. Čitavo vreme rata je proveo u internaciji na ostrvu Mauricijus pod nadzorom britanskih vlasti. Početkom 1946. pušten na slobodu, te se prebacio u Rio de Žaneiro, a onda u Buenos Ajres. Žena Augusta i dve kćerke prebegle su iz Beograda u Rim početkom 1944. Tu se mlađa ćerka udala za četničkog poručnika Dušana Radonjića. Od prelaska u emigraciju niko od Stojadinovićeve porodice nije uzeo nikakvog učešća niti izraženog neprijateljstva prema FNRJ. Ovo važi i za njegovog zeta Radonjića.

U zemlji se nalazi njegov brat Dragomir i sestra, koja živi na slobodi. Narodne vlasti su svima zaplenile imovinu. Dragomir je osuđen na 15 godina robije.


2. Prelaskom u Buenos Ajres dr Milan Stojadinović
se odlično plasirao u ekonomskim, a kroz to i političkim krugovima Argentine, kao stalni finansijski savetnik vlade provincije Buenos Ajresa (sedište u La Plati), kao povremeni finansijski savetnik argentinske centralne banke, a povremeno ga po političkim linijama konsultuje i argentinski MIP. Prema nekim informacijama ima otvoren pristup do Perona. Uz to, kao akcionar učestvuje u nekoliko većih preduzeća. Računa se da je njegov mesečni prihod nešto ispod dve hiljade dolara.

3. Tokom četvorogodišnje razrade njegove delatnosti u Buenos Ajresu nismo mogli da ustanovimo nijedan slučaj njegovog aktivnog istupanja protiv FNR. Politička emigracija se na njega mnogo obraćala, ali se dobija utisak da on emigraciju smatra izgubljenom, bezvrednom, a svaki njen rad beskorisnim. Jedino je u dva navrata manjim sumama pomogao crkvenoj opštini u Buenos Ajresu i za neke pojedince izdejstvovao useljenje. Sam izdaje jednu ekonomsku reviju, a u ovoj redovno piše pozitivno o ekonomiji i privrednom razvitku FNRJ.

4. Početkom ove godine Stojadinović se slučajno sreo s našim trgovinskim delegatom LJubibratićem u Buenos Ajresu. Taj susret smo mi podržali te je, u međuvremenu, do njih došlo do još četiri kontakta. Svoju eventualnu pomoć zemlji iz inostranstva, on je na taktičan način vezivao uz našu prethodnu izmenu stava prema njegovom bratu i sestri u zemlji. Naime, govorio je da bi njima dvoma jako teško palo ako bi saznali da on iz inostranstva pomaže Titu, dok njih u zemlji progone.

5. Nemajući podesno lice za kontaktiranje sa Stojadinovićem, na lice mesta uputili smo kurirskim poslom savetnika Boška Vidakovića, 8. avgusta, da obavi ovaj zadatak u Buenos Ajresu. Naš plan je da se kontakt i, eventualno, saradnja odvija na prijateljsko-patriotskoj bazi, imajući u vidu i sve elemente njegove rehabilitacije. Ako ovo uspe, Stojadinović bi se kraće vreme držao na proveri u Buenos Ajresu, a potom bi se orijentisao na rad u Evropi s centrom u Švajcarskoj ili Nemačkoj. Zadatak bi bio obnavljanje starih krupnih privrednih i političkih veza i njegovo angažovanje na tom planu.

“Gospodine Bane primio sam vaš izveštaj pov. br. 78 i tim povodom čast mi je ponoviti moju usmenu preporuku, a naime da se prema Nemcima, jugoslovenskim podanicima, koji bi širili nacional-socijalističku propagandu u našoj državi postupi najenergičnije i primene nastrožije zakonske mere kako bi se i najmanji pokret još u početku suzbio i uništio.Ista ovakva naređenja data su i Upravi grada Beograda, ukoliko se tiče Pančeva, a takođe i pres birou ukoliko se tiče pisanja listova koji izlaze na nemačkom jeziku. Primite gospodine bane uverenja o mom odličnom poštovanju”, predsednik ministarskog saveta i ministar inostranih poslova dr M.Stojadinović.

Ja vama pomažem...

NA sastanke s Milanom Stojadinovićem, jugoslovenski konzul, koji sebe u svim izveštajima potpisuje kao Karlos, dolazi po jasnim uputstvima iz zemlje, koje kasnije s grupom obaveštajaca i poverenika studira na sastancima Juga. Kako kaže u izveštaju sa sastanka 3. decembra 1952. godine, koje "Novosti" premijereno objavljuju iz Stojadinovićevog dosijea u arhivi Udbe, s bivšim predsednikom vlade treba pričati o sledećem:
"Pitanje njegovog puta u Evropu i razlozi da se upozna sa aktuelnim događajima u zemlji, s akcentom na ekonomsku situaciju izazvanu poslednjom sušom. Upoznati ga sa novostima u vezi sa njegovom sestrom, primiti diskusiju u vezi sa bratom, ako je on počne na osnovi koja je još ranije precizirana, i postaviti sledeće zadatke po ustaškoj emigraciji: da deluje u pravcu ukidanja ustaškog "Radio časa" i pruži proširene podatke o delovanju ustaške vlade u Monte Videu, o čemu je na poslednjem sastanku govorio. Po srpskoj emigraciji: da utiče na emigrante koji vode list `Srpska zastava`, da ova piše više protiv ustaša, a da se u pisanju protiv FNRJ ograniči na najnužnije".
- Pošto sam mu doneo tri flaše šljivovice on se našalio da jednu pošalje Peronu, dodajući kako je ranije došao do nekih kolekcija cigareta koje je poklonio nekim argentinskim ministrima. Pokazana mu je jedna kutija naše “Makedonije” i on je zamolio da ponudi cigaretama službenike u drugoj kancelariji - počinje svoj izveštaj Karlos.
Po povratku iz kancelarije, Stojadinović odmah postavlja očekivano pitanje: “Da li ima šta novo u vezi s njegovim bratom?”.
KARLOS nastavlja pripremljenom metodom “da mu je sestra dobila honorarno zaposlenje od Direkcije za informacije i da je to pitanje potpuno okončano, ali da je pitanje brata mnogo teže i da pre svega zavisi od njega”.

Brige zbog brata

PIŠU: VELJKO LALIĆ I UGLJEŠA BALŠIĆ

DRUGI razgovor Boška Vidakovića i Milana Stojadinovića, 22. 8. 1952. godine, bio je mnogo neposredniji. Atmosfera je, kako piše Vidaković u svom izveštaju, koji “Novosti” ekskluzivno objavljuju iz dosijea Milana Stojadinovića u tajnoj arhivi Udbe, već bila pogodna - za obostrani nastup i konačno otkrivanje karata.
- Stojadinović me pitao da li šta znam o njegovom bratu - piše Vidaković. - Rekao sam mu da sam nešto malo obavešten i da znam da je njegovom bratu sada znatno bolje, da radi intelektualne poslove, da je sam ili sa još jednim u sobi...
On se začudio da je njegov brat tako žestoko osuđen, navodeći da nije napisao ni jedan jedini članak u “Vremenu” i da on, prema tome, nije ni sarađivao s Nemcima; zatim, kada je već osuđen, zar nije mogao do sada da bude pomilovan, kada su pušteni i pomilovani mnogi ratni zločinci Nemci, pa čak i Stepinac.
- Odgovorio sam mu da o detaljima u vezi s njegovim bratom nisam upoznat, ali da pretpostavljam da ga je sama funkcija(glavni urednik dnevnog lista “Novo vreme”) u toku okupacije automatski morala da uvuče u tesnu saradnju. Momenat je bio tu. Izjavio sam da se teško oslobađaju kolaboracionisti takve vrste, ali i pored toga da sam spreman da se zainteresujem za slučaj.
Stojadinović je izjavio da bi bio vrlo zahvalan i da bi bio time lično zadužen. Podvukao sam da smatram da će teško ići, ali da pretpostavljam da ću nešto moći da učinim u pogledu smanjenja kazne u početku, a kasnije možda i više ukoliko se bude povoljno razvijala situacija.
ON je istakao da mu je poznato da ne može da se pomiluje nijedan kažnjenik koji nije izdržao pola kazne i da će kroz šest meseci Dragomiru proći pola kazne, te da će se time stvoriti pogodna situacija. Pošto smo još malo razgovarali o ovom slučaju i podvukao sam da mi on mora pomoći oko nekih problema, koji u svakom slučaju neće ići u ozbiljan raskorak sa njegovim ličnim uverenjima. Konstatovao sam da se obojica nalazimo u istoj (patriotskoj) poziciji u odnosu na ustaše i njihovu delatnost u Argentini i u svetu, i da po tom pitanju on može mnogo da učini.
- Izjavio je da se potpuno slaže po ovom pitanju i da će bez ikakve rezerve učiniti sve što je njegovoj moći. Uveravao me je da ima dosta dobrih veza ovde među visokim funkcionerima, a i među diplomatskim korom. On tvrdi da mu je lični prijatelj pomoćnik ministra inostranih poslova preko koga je informisan o mnogim pitanjima i zvaničnim stavovima iz Peronove spoljne politike, mada je takođe dobro informisan i o unutrašnjim problemima kod svojih drugih veza. Kontakt je uspostavljen.
Sa Stojadinovićem smo se dobro razumeli. Jezik je postao neposredan, čak je počeo da dobija i profesionalni prizvuk - objašnjava prvi komunistički obaveštajac. - Ostavio sam mu da on mora u svakoj pogodnoj situaciji da diskredituje Pavelića i njegove, kod funkcionera vlasti, prikazujući ih kao nesigurne i kao potencijalnu opasnost za sam režim. Takođe sam rekao da su mi potrebne sve informacije do kojih može da dođe. Stojadinović je izjavio da potpuno shvata ovu potrebu i da je on do sada već koristio neke momente da podrije Pavelića.
POŠTO se razgovor kretao još izvesno vreme oko utanačavanja rada po ovom problemu, prešao sam na druga pitanja. Interesovao sam se u prvom redu o ekonomskoj situaciji i delatnosti Stojadinovića po toj liniji.
On mi je ispričao svoj položaj podvlačeći da je glavni urednik lista “Ekonomist” i savetnik vlade (La Plata) o ekonomsko finansijskim pitanjima, te da se sam praktično ne bavi trgovačkom delatnošću. Odmah je dodao da njegov zet ima tri preduzeća. Interesovao sam se o ekonomiji Južne Amerike, a posebno Argentine, zbog mogućnosti eventualnog plasmana naših proizvoda. Ispitivali smo mogućnost za eventualno angažovanje Radonjića, odnosno njegovog preduzeća u nekim budućim poslovima. Stojadinović je mislio da bi valjalo da se osnuje neka agencija u kojoj bi i on dao jednog čoveka, naravno, Argentinca, dok bi ja takođe trebalo da odredim jednog sposobnog čoveka koji bi vodio uglavnom sve poslove i koji bi, naravno, morao biti vrlo poverljiv. Zatražio sam da mi Stojadinović uradi ekonomsku analizu Južne Amerike, posebno Argentine, i da zatim ponudi predlog za eventualne poslove, što bi meni znato olakšalo ocenjivanje mogućnosti. Stojadinović je pristao da uradi jednu takvu analizu.
- Molio me da mu zaposlim sestru koja je pravnica i stanuje u Zorinoj 25 (Nada Glišić). Obećao sam da ću pomoći kod zaposlenja. Takođe tražio je da mu pribavim knjigu “Jedan kralj, jedna država, jedan narod”, jer mu je potrebna zbog memoara (predizborni govor sa slikama). Obećao sam da ću nastojati da je nađem i da je pošaljem. Molio me je da mu pribavim komplete “Politike” ili “Vremena” od 1935 do 1939. godine. Ništa mu nisam obećao. Postavljao je pitanje državljanstva.
Posle kraćeg dijaloga o beznačajnim stvarima prešli smo na problem utvrđenja veze, pošto sam podvukao da ne bih želeo da za naš aranžman znaju funkcioneri u poslanstvu. Stojadinović je postavio pitanje kako da se održava veza. Odgovorio sam mu da je moj lični prijatelj jedan Srbin koji radi u poslanstvu. Stojadinović je upao s pitanjem da li je to konzul (M. Piljuga). Odgovorio sam potvrdno. Stojadinović se saglasio rečima: “Vrlo dobro, on je Srbin - Bosanac”.

KĆERKI ULAZ SLOBODAN
BOŠKO Vidaković najviše je sumnjao u Stojadinovića jer je tražio da mu se dokumenta MIP-a, za pisanje njegovih memoara, zvanično proslede.
- Podvlačim da je Stojadinović insistirao da ove dokumente traži zvanično i pored toga što sam mu predložio da ako koji dokument pronađem pošaljem kopiju preko veze. Ponovo je postavio pitanje njegovih kuća, a u vezi s tim i njegovog položaja. Odgovorio sam mu da ću izvideti stvar i da ću odgovoriti, mada smatram da će svaki pokušaj u ovom pravcu biti jalov. Napominjem da na ovome nije mnogo insistirao. Kroz razgovor je pitao da li bi mogao da proputuje kroz Jugoslaviju - šaljivim tonom. Odgovorio sam da to ne bi bilo nemoguće ali bi njegova ćerka mogla lakše da prođe i da se čak zadrži jedno vreme - napisao je Vidaković.
NASTAVLJA SE

- U februaru 1941. Cvetković je definitivno odlučio da reši problem Milana Stojadinovića. Kod Avguste (supruge Milana Stojadinovića) došao je Cvetkovićev prijatelj Dragi Jevremović, bivši narodni poslanik, i poručio joj da bi najbolje bilo da Stojadinović ode negde u inostranstvo, u neku neutralnu zemlju. MOJA snaja se nije složila, rekavši da bi svi pomislili da njen muž beži iz zemlje. Jevremović je zato zamolio da bar ne odvraća Milana, ako već neće da ga nagovara. Ona je najzad pristala i pitala ga koje su to neutralne zmelje. Jevremović je odgovorio: "Pa, recimo, Grčka". Ali Grčka nije neutralna, ona je u ratu s Italijom, nije prijatno biti bombardovan. Neutralnih zemalja malo je ostalo, Švajcarska... "Švajcarska ne dolazi u ozbir", to mi je Dragiša izričito kazao, odgovorio je Jevremović: "Jedino Grčka...ili Egipat..." Stojadinović je kategorički odbio. U inostranstvo neće nigde, pa čak ni u Švajcarsku. Dr Jevremović je bio izuzetno razočaran, ali se posle tri dana vratio i saopštio da Stojadinović mora da ide u Grčku. Bivši predsednik vlade pozivao se na Ustav po kojem niko ne može biti proteran iz svoje zemlje. Ništa nije pomoglo. U utorak, 18. marta, u 14 časova prešao je granicu... S ručnom tašnom, zimskim odelom i ključevima od kofera koji su već bili u Beogradu krenuo je Stojadinović na put od 10.000 kilometara. U tropske krajeve. 27. marta najmoćnija politička ličnost Kraljevine Jugoslavije bio je na brodu koji ga je vodio na Mauricijus. NJegovu ženu Avgustu sutradan je pozvao general Simović i rekao joj doslovce, zapisuje Milan Stojadinović u svojim memoarima: - Veoma nam je žao što se gospodin Stojadinović sada ne nalazi u zemlji. On bi nam bio veoma potreban... Možda će uspeti da se vrati. Molio sam britanskog poslanika da preko svoje vlade izdejstvuje da se gospodin Stojadinović smesta vrati natrag. Očekujem njegov odgovor pa ću vam se javiti. Istog dana popodne general Simović se ponovo javio Avgusti: - Vaš suprug se nalazi na putu za Mauricijus, na brodu koji je napustio Aden, poslednje pristanište. Uveravaju me da će Stojadinović odmah biti vraćen, čim prispe na udaljeno ostrvo. Milan Stojadinović je na Mauricijus stigao polovinom aprila 1941. godine. Kraljevina Jugoslavija prestala je da postoji.

VEST da je Stojadinović predat Englezima brzo se pročula. Prvi je objavio engleski radio s neskrivenim oduševljenjem. Nemačka štampa i radio prećutali su ceo slučaj. - Svakog dana u 13 časova javljala su se preko berlinskog radija dva američka novinara i davali svako po pet minuta vesti njujorškog "Broudkasting korporejšn". Te su emisije bile vrlo interesantne jer su Nemci Amerikancima za njihove emisije na engleskom jeziku davali stvari koje se nisu mogle videti ni u jednom nemačkom listu. Tako sam 19. marta čuo sledeću vest američkog spikera: "Na današnjoj konferenmciji za štampu, predstavnik Nirhenštrasea rekao je da je nemačko ministarstvo spoljnih poslova obavešteno od svog poslanstva u Beogradu da je Stojadinović otputovao u inostranstvo, ali da cilj i okolnosti ovog puta nisu poznati". Meni je odavno bilo jasno da su Nemci znali za odluku kneza Pavla i Cvetkovića. To je bilo dogovoreno na tajnom sastanku Hitlera i kneza Pavla u februaru 1941, kada su se dogovorili da Pavle preuzme presto.

Na decembarskim izborima, od oko 4.080.000 upisanih birača glasalo je oko 3.039.000.

1. Jugoslovenska radikalna zajednica dr Milan Stojadinović - 1.643.783, odnosno 54,08 odsto glasova.

2. Udružena opozicija dr. Vlatko Maček - 1.364.527, odnosno 44,9 odsto glasova.

3. Narodni pokret "Zbor" Dimitrije Ljotić - 30.734, odnosno 1,01 odsto glasova.