Где купити ПРАВУ медовину?

Ако знате неког квалитетног произвођача - рекламирајте до миле воље.

Хтео бих да купим флашу две, али на нашем тржишту, како чујем, постоји и лажни мед (који УВОЗИМО из Кине! ) па онда могу само да замислим какво је стање на тржишту медовине.

Такође, занима ме где купујете мед.

Тренутно једем неки златиборски, није лош.

Пише: Јуриј АРТЈОМЕНКО

За древног Словена мед је био најбоља храна и пиће. И мимо писаних и усмених доказа за ову истину, докази се налазе у самом језику. Речи "храна, хлеб (на руском: пишћа), ситост" - потичу од меда, као основе живота наших предака. Мед, разблажен водом називао се "сита", а укишељена сита - шћами (отуда "пишћа"). Само разумевање јела - "пишћа", долази од узимања меда - "пити шћами" = "пишћа". Некада се мед који пчеле сакупљају у саћу називао "хлебина". Отуда, дакле, наша реч "хлеб". Од пелудномедних саћа, помешаних са водом, Словени су спремали главно свакодневно јело које су звали "хлебово", одакле је, касније, име прешло у хлеб начињен од пшенице. Од меда, и само од меда, наши преци су припремали радосне и лековите напитке - медовину.

БОДРОСТ И РАДОСТ МЕДОВИНЕ

Словени нису правили језичку разлику између слатког меда и прерађене медовине. У енглеском језику, на пример, слатки мед се означава речју "honey", а медовина речју "mead", коју су саксонци, несумњиво, прихватили од Словена. За Словена и једна и друга врста меда су били, просто, разни облици једне суштине пчелињег меда, који се, понекад, и сам у дупљама, без човекове помоћи, претварао у чврсти мед, у таквом облику очуван многим годинама.
У поређењу са алкохолним пићима, дејство медовине је зачуђујуће и чудесно. Медовина даје бодрост, радост и смирење без ошамућивања, раслабљена и нездравог узбуђења. После употребе медовине нема главобоље, слабости и мучнине; напротив, медовина испијена са мером, даје снагу и здравље. Јаку медовину нису употребљавали у претераној мери - па и кад се појавила вотка, испочетка је наши преци нису пили у претераним количинама. Словенске земље, обрасле снажним липарима, за медоносне пчеле биле су идеалан стан. Дуга хладна зима омогућавала је пчелама да приправе најбољи мед, у огромним количинама. Још у осамнаестом веку, неретко су у шумама налазили издубљена, шупља дебла, која су пчеле давно напустиле, са око 240-320 килограма изванредног меда у саћу. Почетком седамнаестог века у Русији је постојало 50 милиона кошница, од којих су, из сваке, у просеку брали око двадесетак килограма меда годишње. Ради успоредбе, данас се од 4 милиона кошница, колико их има у Русији, добија двадесет пута мања количина меда.

ПОЈАВА ПИВА И ВОТКЕ

Од меда су прављени различити напици: од кваса и пива са 10 посто алкохола, преко лаке и средње медовине од 10-20 посто алкохола, до јаке медовине од 20 до 50 посто алкохола. Данашњи Рус, кад зачује да се говори о медовини, одмах кличе: "медовача". Такав напитак наши преци нису припремали: "медовачу", заправо не од меда, већ од секундарних отпадака меда, правили су Мордвинци у годинама грађанског рата. Руски медовари брижљиво су, варећи мед, чистили пелуд, који увек постоји у меду, јер пелуд квари медовину. Пребрзо врење смесе такође доводи до појаве низа штетних састојака, алдехида. Такву медовину у Русији су називали "недорађеном" и сматрали је штетном. Појава пива у дванаестом веку, и вотке у петнаестом веку, не би нанела осетну штету, јакој медовини, да власт, ошамућена новим напицима, није почела да се бори против пчеларства и медовине. Ствар је у томе да су словенски народи представљали самобитну пчеларску цивилизацију, за разлику од цивилизације сточара-луталица, земљорадника и ловаца-плодоскупљача. Сточари су својим стадима почели освајати велика пространства, остављајући иза себе пустош. Пустиње Сахаре, Гоби и Кара-Кум, како тврде научници, антропогеног су порекла. Сличних простора има у Шпанији, Арабији, Италији и Грчкој, где су земљорадници првобитне шуме подвргавали уништењу. Тако уништен комад шуме давао је рода само две до три године. Сељаци-земљоделци су се кретали спорије него номади, али су такође неодољиво за собом остављали угарену, испошћену земљу. Једино ловци и скупљачи плодова живели су у равнотежи са природом, уз услов ограничене сопствене бројности.

ОСНОВНИ ИЗВОЗНИ АРТИКАЛ СТАРИХ СЛОВЕНА

Селећи се по обалама река, које су обиловале рибом, градећи на наводњаваним земљама винограде, Словени су главну пажњу обраћали на пчеларство, гајећи пчеле у ивичним шумама. Густина пчелињих друштава у тим шумама била је веома висока, јер су и мимо природних дупљи, које су заузимали ројеви, у живим шумама наши преци дубили вештачке дупље, правећи, такође и кошнице. Пчеле су, уз то, повећавале род свих цветоносних биљака. Изобиље плодова, јагода и ораха у околним ивичним шумама привлачило је овуда огромну количину звериња и птица. У таквим условима човек се не само хранио сам, не бојећи се глади, већ је својом делатношћу увеличавао производност живе природе. Неисцрпни источници хране: рибе, мед, дивљач, ораси, печурке, јагоде, плодови, корење, траве, поврће - чинили су словенску заједницу независном од сваке власти. Међутим, орање земље учинило је сељаке зависним, уништило шуму и почело давати сировину за производњу пива и вотке, уместо медовине.
Руска православна црква је од самог почетка избегавала све напитке, осим медовине. Против пива је донет специјални црквени пропис, а вотка је проглашена нечистим пићем, које није од Бога. Давно је примећено да се дејство алкохолне медовине веома разликује од дејства других алкохолних напитака. У руским летописима брижљиво је описано "ново пијанство" од немедовинских напитака. Посебно је карактеристична главобоља после пијанства - "тровање од кваса". На пример, 1377. године руска војска се зауставила на међи Мордовске реке. Овде су ратници, у околним селима пили веома јако мордовско пиво "пуре". Пуре се прави од зрнастог слатког бадема и нечистог меда. На оног ко га проба, пуре показује парализујући ефекат. До опијене руске војске, са невеликим одредом, привукао се татарски царевић Апракши, који не само да је побио беспомоћне ратнике, већ је команданте, после тога, подавио у реци. Од тог дана река се, као опомена потомцима, зове Пјана.
Медовина међутим, показује супротно дејство. Свети кнез Владимир, који је покрстио Русију, благословио је медовину следећим речима: "Медовина је - радост руска!", у којима постоји дубоки смисао. Рус не може живети без утехе, јер му је душа вечно тужна. Поново утврдити климаву веру и вратити души спокојство и радост Божијег мира, дати обамрлом телу лакоћу и слободу - ето темељних разлога постојања овог напитка који се, после његове замене вотком и пивом, претворио у пијанство. Такву утеху је управо и давала медовина. Могуће ју је било пити дуго, без икакве штете и пијаног блебетања, чистећи душу и тело и припремајући себе за ратнички подвиг и најтеже напоре. Зато су словенски празници били дуги и светли, трајући од три дана до две недеље. Касније су потомци заборавили на ова, дуга празновања. Вино и пиво, у великим количинама, ослобађајући из људи таму и мрак, доводили су до баханалија и оргија, то јест до пијане обести. Медовина је, напротив, побуђивала светла начела: пратиле су је древне словенске песме, девојачки хорови и спортска надметања младића.
Словени, спремајући јаку медовину, на све начине су успоравали њено врење. Ради тога су варени мед држали у ледарама-медушама, или су га закопавали у земљу, у хладним и сувим крајевима. У јужним земљама створити дуготрајне услове ради правилног варења јаке медовине било је немогуће. Но, заузврат, у јужним земљама расте много боља која даје слатке плодове и слатке биљне сокове. Од њих су се правила вина, у које су некада додавали медовину. Главно биље, у центру негдашњег древног земљоделства било је хлебно жито. Од њих су, још 3000 година пре Христовог Рођења, земљоделци научили да готове пиво, док се у Русији пиво појавило тек у дванаестом веку. Током свих претходних хиљадугођа, Словени су пили медовину. Од најстаријих времена, словенском јаком медовином лечило се читаво Средоземље, Енглеска и део Азије. У средњевековљу Русија је извозила у Византију и друге земље мед за суму која би, данас прерачуната, вредела 50 тона злата годишње! Зависност земаља-потрошача од лековитог словенског меда била је потпуна, све док се код њих није појавила замена за јаку медовину - шпиритус.

АКВА ВИТА

Оштро смањење, а после Смутног доба и потпун прекид извоза медовине на Запад повукли су за собом дубоке промене у привредном животу руског народа. Захваљујући искључивој чистоти пчелињег меда, његово шпиритусно врење се обавља скоро без образовања штетних споредних састојака. Једно од главних својстава алкохола јесте - способност да се многократно ојача дејство састојака који га прате, како корисних, тако и штетних. Овим својством алкохола се објашњава ошамућивање, слабост и пијанство, који прате већину алкохолних напитака. Појачана употреба алкохола повећава зависност од њега. Но, алкохол, такође, изазива и деловање извесних корисних, лековитих дејстава. Медицински лекови од ракије и винотерапије - последица су појачаних својстава алкохола. Слатка медовина, сама по себи, има многобројна лековита својства. Прерађени мед многократно појачава своје лековито дејство, о чему су добро знали у Средоземљу. Јака медовина тамо је цењена тежином злата и била је главни предмет руског извоза све до четрнаестог века, док француски алхемичари и италијански монаси нису пронашли замену за мед - "аква виту", воду живота или шпиритус коњака. "Аква вита" је проглашена за лек од свих болести. Западна разрада технологије елитних напитака од винове лозе, ради замене за мед, као и промена великокњажевске власти у руској заједници, испочетка делимичном, а затим и потпуном забраном варења меда, изобичајили су медовину из руског начина живота. Ова промена у народу је произвела губитак смисла у употреби пића, претворила се у проклетство и штетност, у подсмех и победу душмана. Колико је руских душа изгубљено у страшном недугу вотке, колико се губи и колико ће тек бити изгубљено!
Медовина не удара у главу, мутећи разум и потискујући вољу, она оставља "цара у глави", и не изазива болесну навику.
Прерада меда могла би, данас да прида значајни замах пчеларству и да повећа процват сеоскопривредних култура, као и да облагороди читав живи свет природе. Вотка је интернационално, космополитско пиће. Сваки древни народ има свој национални напитак: Енглези и Немци - пиво, Средоземни народи - грожђано вино, Кинези и Јапанци - вино од риже, Монголи - кумис, а Словени - медовину.

За медовину не знам, али мед је најлепши у манастиру Манасија.

Ima mnogo prevaranta, medovina treba da dugo da stoji.. po nekim receptrima i 12 godina pre konzumacije..sigurno da ne iznose dobru, nego samo zalepe etiketu..
Med je uvek dobar kad kupuješ od proverenog čoveka, ako je on lično proizvođač i živi u nezagadjenom gustom kraju..
To u savremenim gradskim uslovima, a oni su nekad imali u dvorištu tone, plus med od divljih pčela..nisam nikad probala, verujem da je extra.

Najbolje bi bilo praviti sam, posebno zbog dugog čekanja..uhvatiš tradiciju nekoliko godina, a stavljaš male količine.

Veoma bih volela da probam medovinu...ako neko zna nekog ko to pravi neka javi

СТАРИ НАПИЦИ


Боза
За 5 л бозе је потребно: 500 гр кукурузног брашна, 5 л млаке воде, 20 гр квасца, 500 гр шећера.
Кукурузно брашно изручити у већи лонац или посуду, налити са 5 дцл млаке воде и оставити да преноћи. Сутрадан ујутру ставити на ватру, кувати истиха два сата мешајући повремено и измаћи са ватре. У подне умешати квасац размућен са 2 дцл млаке воде и оставити да кисне до сутрадан. Другог дана процедити течност кроз густо сито или газу и додати шећер. Готову бозу расхладити и по могућности служити са ледом.
Или:
У 10 л воде ставити килограм пројиног брашна. Сутрадан ставити масу да ври један сат. У току врења стално мешати. Потом пустити да одстоји један дан. Размутити 20 грама квасца па када ускисне сипати у масу и оставити да преноћи. Сутрадан масу процедити кроз газу, засладити по укусу. Чувати на хладном месту.

Вареник - кувано вино на руски начин
У старије време ово вино се справљало у крчагу и загревало на тај начин што се у крчаг стављао усијан гвоздени ватраљ.
Данас се ''вареник'' у ресторанима припрема за столом, на стоном апарату за кување, а за 12 чаша тако куваног вина потребно је: 1 литар обичног вина, танко ољуштена кора од 1 поморанџе и 1 лимуна, 5-6 цм коре од цимета, 1 цео здробљен морски орашчић и 1 кашика шећера.
Усути у лонац вино, додати све остале састојке и кувати истиха 5-10 минута. Процедити вино и служити топло.

Водњика
Опрати 4 килограма зрелих и здравих крушака, па их ређати у сасвим чист суд од 10 литара. Када поређате половину крушака, ставите шаку клеке /вење/ и поређајте остатак крушака. Потом их налити хладном водом, ставити чисту крпу одозго и притиснути каменом, да крушке огрезну у фоди. Затворити суд и после месец дана водњика је готова за пиће. Водњика је пријатног укуса. Крушке из ње су укусне за јело.


Домаћа вишњевача
За 1,5 л вишњеваче је потребно: 1,5 кг вишања очишћених од петељки, 250 гр шећера, 1 л комовице.
Теглу од 2 литра напунити вишњама до три четвртине њене висине. Додати шећер и налити добром комовицом. Везати теглу пергаментом и држати на сунцу три недеље. По истеку тог времена, процедити ракију, разлити је у беце и запушити. Најбоље је да вишњевача још неко време одстоји пре употребе.

Ласа
Потребно: 1/4 л кефира или јогурта /или 0,5 л сурутке/, литар воде и мед. Састојке добро мешати све док се мед не сједини са течношћу. Охладити пре употребе. Одлично за летње дане.

Медовина
Потребно: 1,5 кг меда, 6 л воде, 1 беланце, по укусу - цимет или каранфилић.
Шест литара воде и 1,5 кг меда кувати на доброј ватри три сата. Пену скидати кашиком, све дотле док се течност не смањи за 1-1,25 литар. За време кувања дода се цимет или каранфилић, или рузмарин. Кад се течност охлади, дода се пена од 1 беланца, поклопи се и остави у топлији подрум 2-3 дана да одстоји. Потом се филтрира, прелије у флаше и добро запуши. Пре употребе треба да одстоји 5-6 месеци!

Медовина /2/
Потребно је: 1 кг меда, 4 л воде, мало хмеља, једна кашика квасца.
Ставити мед у воду да проври и лагано скидати пену. Онда када мед постане прозиран, преручити га у велику стаклену посуду и оставити да се охлади. У охлађену текућину дода се квасац и хмељ. У новије време, и цимета по укусу. Сутрадан се поново скине пена, процеди и сипа у добро стерилисане флаше. У сваку флашу дода се по једна кашичица шећера. Флаше морају стајати усправно, а што дуже стоје, то је пиће укусније.

Медовина са хмељом
Потребно је: 4 л воде, 500 гр меда и 150 гр хмеља.
Додати мед у воду и кувати око 2 сата уз стално скидање пене. Истовремено, док се мед кува, убацити хмељ /најбоље у ланеној врећици/, тако да би из њега изашле у раствор све ароматске супстанце. Када се маса охлади излити је у чисто буре и додати мало пивског квасца. Пошто се врење заврши, процедити кроз газу и напунити флаше и добро их затворити. По укусу ово вино од меда доста подсећа на пиво. Може да стоји на тамном и хладном месту до 3 месеца.

Нана са медом
Узети 30 грама сувог листа од нане и 100 грама меда, ставити у одговарајући суд и прелити са пола литра кључале воде, поклопити и оставити на топлом штедњаку да одстоји један сат. Потом процедити, добро расхладити у хладњаку па служити по жељи.

Сељачка врућа ракија
На селу се ова ракија кува у казанчету на огњишту.
Ракију сипати у казанче, засладити шећером или медом по укусу и пустити да проври. За то време ставити машице у жар и загрејати их до усијања. Кад ракија проври, узети машицама коцку шећера и држати над казанчетом тако да отопљен карамелисан шећер капље у ракију. Поновити ово још који пут док су машице још вреле.

Сок од коприва
Потребно: 120 опраних врхова младе коприве, 0,5 кг слада или меда, 10 литара воде и још нешто воде за преливање. Према савременом начину спремања овог сока додаје се и 700 гр добро опраног лимуна. Ставити коприве у стаклени суд и притиснути их керамичким тањиром, прелити водом да огрезну, поклопити и оставити да стоје 24 сата. Процедити коприве. У процеђену воду додати мед и /изрендани лимун са кором/ 10 литара воде. Мешати док се мед или слад не растопе. Сок се може процедити, а може се пити и непроцеђен. Чувати на хладном.

Старословенска медовина
Потребно: 1 кг ливадског меда и 25 гр квасца.
У воденици за месо самлети мед у саћу са цветним прахом, сипати у лонац и додати 4 л воде, па загрејати на 35 степени уз стално мешање. Скинути са ватре и одмах додати квасац размућен у меду. Добро измешати и оставити да преноћи.
Други дан процедити кроз густо сито или газу и сипати у флаше које не треба затварати јер медовина још превире. Држи се при собној температури неки дан, па се флаше стављају у полумрачну просторију отворене, само прекривене салветом или газом.
Медовина проправља крвну слику, крепи, отвара апетит и успорава старење.

Сурица
Састојци: 4,5 кг меда, 18 литара чисте изворске воде, 400 гр гљива, 2 л крављег млека, зеље и корење /конкретно према упутствима чаробника, нпр. љута трава тј. купалница/.
Хлебни квас
Два килограма киселог црног хлеба исећи на комаде и добро исушити у рерни да порумени. У већу посуду ставити двопек и залити га са 12 литара вреле воде и оставити да одстоји 10-12 сати, а затим процедити. Одвојено узети 50 грама квасца и 2 супене кашике пшеничног брашна и замешати са мало воде; сјединити са течношћу и мешајући додавати шећер. Кад је све добро измешано, покрити салветом и оставити на топло место, док се не појави густа редовна пена коју треба редовно скупљати како квас не би преврео.
Течност обавезно процедити кроз сито /или газу/ и покрити чистим белим платном док квас не сазри довољно. Потом квас налити у чисте флаше, али не до врха. Флаше добро затворити и оставити на хладно место. После 12 сати квас се може пити. Превод: Александар О.

Сок од коприва
Потребно: 120 опраних врхова младе коприве, 0,5 кг слада или меда, 10 литара воде и још нешто воде за преливање. Према савременом начину спремања овог сока додаје се и 700 гр добро опраног лимуна. Ставити коприве у стаклени суд и притиснути их керамичким тањиром, прелити водом да огрезну, поклопити и оставити да стоје 24 сата. Процедити коприве. У процеђену воду додати мед и /изрендани лимун са кором/ 10 литара воде. Мешати док се мед или слад не растопе. Сок се може процедити, а може се пити и непроцеђен. Чувати на хладном.

...овај сок треба попити у року од неколико дана. Дужим стајањем развија се мравља киселина која штети бубрезима.
Значи, не остављати га за зимницу...;-)

ja sam sa drugom pravio medovinu, uz pomoc recepta sa sajta Svevlad. bila je sasvim dobra. odstojala nekoliko meseci, sto duze to bolje, ali nism mogli da sacekamo.

Е па вреди пробати! Оставићу на јесен, па да остоји преко зиме! Биће то одличан начин да се дчека ново пролеће!!!